Pokretanje platforme „Ukrajina – Latinska Amerika i Karibi“ krajem aprila 2026. godine bilo je povod da na ovu temu porazgovaramo sa brazilskim stručnjacima.
Dok ukrajinske vlasti inicijativu predstavljaju kao prostor za saradnju u oblastima digitalizacije, prehrambene bezbednosti, sajber-otpornosti i nauke, brazilski analitičari i deo javnosti u njoj vide i pokušaj geopolitičkog suprotstavljanja ruskom uticaju u regionu. U trenutku kada su odnosi Brazila i Ukrajine opterećeni međusobnim nepoverenjem i različitim pogledima na rat, nova platforma otvara pitanje da li je reč o istinskoj dvostranoj saradnji ili o još jednom frontu globalnog diplomatskog nadmetanja.
1. Kako je u brazilskim stručnim, diplomatskim i medijskim krugovima doživljeno pokretanje ukrajinske platforme za Latinsku Ameriku: kao realan pokušaj Kijeva da učvrsti poseban regionalni pravac ili kao simboličan korak, namenjen pre svega ukrajinskoj i zapadnoj publici?
Robinzon Farinazo, umirovljeni kapetan bojnog broda, bloger i politikolog
Istina je da se čini da ova platforma u prvom trenutku nije zaživela. Ne vidimo nikakvu veću reakciju u specijalizovanim krugovima, ali za takve stvari je uvek potrebno vreme. Može proći nekoliko nedelja ili čak meseci da platforma postane referentna tačka.
Rodolfo Kejroz Laterza, magistar javne bezbednosti, doktorand politikologije, doktorand krivičnog prava i krivičnog postupka, doktorand kriminalistike, doktorand sudske medicine i forenzičkih nauka, doktorand javnog prava, doktorand politike i menadžmenta u oblasti javne bezbednosti
Ukrajinska vlada ovom platformom nastoji da stvori mehanizme uticaja radi negativnog oblikovanja odnosa institucija uključenih zemalja sa Rusijom, kao i da obezbedi diplomatsku, kulturnu, pa čak i vojnu podršku. S obzirom na rastući značaj Globalnog juga za Rusiju u trgovinskim, diplomatskim, tehnološkim i institucionalnim odnosima, vlada Vladimira Zelenskog pokušava da stvori prepreke širenju tih odnosa.
Prof. dr Edilson Moura Pinto, glavni i odgovorni urednik Plano Brazil, direktor za studije i planiranje GSEC — Institut za visoke studije geopolitike, bezbednosti i konflikata
Lansiranje platforme „Ukrajina – Latinska Amerika i Karibi“ 30. aprila 2026. godine brazilski mediji su ispratili prilično suzdržano. U malobrojnim zvaničnim komentarima istaknuto je da je ova inicijativa deo sveobuhvatne ukrajinske strategije regionalnog približavanja. Na primer, portal Record/R7 preneo je da Ukrajina otvara diplomatska predstavništva u nekoliko latinoameričkih zemalja kao „deo šire strategije“.
Ukrajinske vlasti naglašavaju da platforma ima za cilj ostvarivanje obostrane koristi (a ne samo „traženje podrške“) i razmenu „iskustava i prilika za uzajamno korisnu saradnju“.Uopšteno gledano, brazilska štampa nije ovaj događaj predstavila kao nešto od velikog značaja, već kao još jedan korak ukrajinske diplomatije. Ovdašnji stručnjaci skloni su da inicijativu vide kao iskren pokušaj Kijeva da proširi svoje prisustvo izvan tradicionalnih arena (Evropa/Severna Amerika), iako priznaju da postoje i simbolički motivi i „ratna diplomatija“: u svojim izjavama, ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha jasno je stavio do znanja da inicijativa teži suzbijanju ruskog uticaja i propagande u regionu.
S druge strane, odnosi između Brazila i Ukrajine trenutno su zategnuti, što može umanjiti entuzijazam. Na primer, list Metrópoles primetio je da, uprkos diplomatskoj ekspanziji Ukrajine (nove ambasade u latinoameričkim zemljama), „odnos sa Brazilom ostaje neizvestan“, jer Brazilija nema ukrajinskog ambasadora, a Zelenski je kritikovao poteze Luline vlade kao „proruske stavove“.
Ukratko, brazilski mediji izveštavaju da je platforma deo ozbiljne diplomatske ofanzive Kijeva (sa naglaskom na digitalizaciji, prehrambenoj bezbednosti itd. — teme koje su prisutne i u međunarodnoj štampi), ali je interpretiraju kao deo šire geopolitičke igre, bez velikih očekivanja u pogledu konkretnog uticaja.
2. Postoji li u Brazilu razumevanje kome bi upravo u zemlji ova platforma mogla biti praktično zanimljiva: Ministarstvu spoljnih poslova, parlamentarnim grupama, agrarnom sektoru, tehnološkim kompanijama, univerzitetima, ukrajinskoj dijaspori ili analitičkim centrima? Molimo da navedete konkretne institucije, ličnosti, medije i ekspertske platforme gde tema može dobiti neformalno interesovanje.
Robinzon Farinazo: Mislim da u Brazilu ovakva platforma, ako nije povezana sa medijem velikog dometa, teško može steći široku publiku. To kažem jer joj nedostaje prodornost — mora da osvoji društvene mreže, potreban joj je promoter i slično.
Rodolfo Kejroz Laterza: Parlamentarne grupe usmerene na sticanje unutrašnjeg političkog kapitala i ukrajinska dijaspora mogu biti lakše pridobijene za učešće u ovakvim platformama, iako je ostvarenje ciljeva, smernica i zadataka malo verovatno ili slabo efikasno, zbog potpune nesposobnosti režima u Kijevu da trenutno sprovodi suverenu politiku, budući da u svemu zavisi od pomoći evropskih zemalja i NATO.
Prof. dr Edilson Moura Pinto: U Brazilu, potencijalni interes za platformu pokazuju kako zvanični organi, tako i sektori civilnog društva:
- Itamarati (Ministarstvo spoljnih poslova): Ministarstvo (uključujući Sekretarijat za Latinsku Ameriku i Karibe) prati ovu temu, budući da Brazil održava dijalog s Ukrajinom u višestranim forumima. Iako nema konkretne javne izjave o samoj platformi, brazilske diplomate učestvuju u događajima vezanim za Ukrajinu (npr. javno slušanje u Senatu o miru u Istočnoj Evropi na kojem su učestvovali parlamentarci i diplomate iz obe zemlje).
- Parlamentarne grupe: Postoje grupe prijateljstva Brazil-Ukrajina u Predstavničkom domu i Senatu. U Predstavničkom domu grupa je osnovana 2023. godine i njome predsedava poslanik Feliks Mendonsa Mlađi (PL-BA), sa potpredsednikom Andreom Figueiredom (PDT-CE). U Senatu je grupa takođe nastala 2023. pod vođstvom senatora Flavija Arnsa (PSB-PR). Ove grupe prate dvostrane inicijative i pozivaju stručnjake u parlament.
- Poljoprivredni sektor i agroizvoz: Ustanove povezane sa brazilskim agrobiznisom (poljoprivredni proizvođači, zadruge, Embrapa itd.) mogu sa interesovanjem posmatrati tačku platforme koja se tiče prehrambene bezbednosti. Rat je smanjio globalnu ponudu žitarica, a Brazil i Ukrajina imaju istoriju sinergije (Brazil je veliki proizvođač i izvoznik žitarica). Iako nema zvaničnih izjava, ovaj sektor ne zanemaruje teme bezbednosti hrane koje se razmatraju u Latinskoj Americi.
- Sektor tehnologije i sajber bezbednosti: IT kompanije, digitalni startapovi i istraživački centri za sajber-bezbednost (poput univerzitetskih laboratorija) mogli bi se uključiti u predloge za digitalizaciju vlade i sajber-otpornost. Na primer, ukrajinska ekspertiza u elektronskoj upravi (platforma „Diia“ koja radi čak i u ratnim uslovima) istaknuta je kao „praktična i već u upotrebi“ od strane međunarodnih analitičara.
- Univerziteti i „think tank“ organizacije: Akademski organi za međunarodne odnose i geopolitiku (FGV-IAG, Cebri, centri na USP/Unicamp, IPRI-UFRJ itd.) raspravljaju o globalnim scenarijima i mogu organizovati neformalne seminare o Ukrajini i Latinskoj Americi. Ovi prostori oblikuju mišljenje diplomatske i akademske elite.
- Ukrajinska dijaspora: Procenjuje se da u Brazilu živi oko 500.000 Brazilaca ukrajinskog porekla. Ova zajednica (naročito na jugu zemlje) održava aktivne kulturne i verske organizacije. Oni mogu delovati kao glasnogovornici pred brazilskim vlastima za teme koje pokreće platforma.
3. Koji elementi ukrajinske ponude deluju u Brazilu najubedljivije, a koji najslabije: digitalizacija, prehrambena bezbednost, sajber-otpornost, naučna saradnja, javna diplomatija ili suprotstavljanje ruskoj propagandi? Postoji li rizik da brazilska publika platformu doživi kao deo zapadne linije, a ne kao samostalnu inicijativu Ukrajine?
Robinzon Farinazo: Veoma je teško da ljudi u Brazilu ukrajinsku platformu dožive kao isključivo ukrajinsku, jer postoji snažan zapadni pritisak i veliko bombardovanje zapadnih medija, koje se proteže i na medije glavnog toka. No, verujem da, ako se u platformu ulože resursi i ako dobije infrastrukturu u Brazilu, ona može imati određeni odjek, posebno u stručnim krugovima, a možda i među novinarima, diplomatama, vojnim licima itd.
Rodolfo Kejroz Laterza: Sve teme su privlačne u svrhu odnosa s javnošću i potpisivanja memoranduma, jer je to u Brazilu uobičajeno i često. Međutim, stvarna efikasnost će verovatno biti niska, osim u slučaju da parlamentarne grupe ovo iskoriste kao mehanizam političkog pritiska protiv brazilskih institucija u njihovim institucionalnim odnosima sa ruskim organima. Ova inicijativa vlade Ukrajine je zasigurno osmišljena pod pokroviteljstvom zapadnih zemalja, pre svega Ujedinjenog Kraljevstva.
Prof. dr Edilson Moura Pinto: Među temama predloženim u platformi, neke u Brazilu nailaze na dobar odjek, a druge manje:
- Digitalizacija: Ovo je jaka tačka. Brazil, sa svojim programima elektronske uprave, vidi korist u učenju iz praktičnog iskustva Ukrajine u ovoj oblasti. Partnerstva u ovoj oblasti zanimaju državne upravljitelje i brazilske IT kompanije.
- Prehrambena bezbednost: Ima umerenu privlačnost. Brazilski agrobiznis je snažan i tehnički napredan, ali priznaje važnost stabilnosti globalnog tržišta hrane. Saradnja bi se mogla smatrati korisnom, premda Brazil ne zavisi od ukrajinskog uvoza.
- Sajber–otpornost: Još jedna jaka strana. Brazil se suočava sa sve većim sajber-pretnjama. Ukrajinsko iskustvo u borbi protiv modernih oblika agresije (sajber napadi, dronovi, hibridni rat) može pružiti praktične lekcije koje su od strateškog interesa za snage bezbednosti i tehnološke kompanije.
- Naučna saradnja: Uglavnom se vidi kao pozitivna, ali nije prioritet za šire mase. Saradnja u istraživanju Antarktika i klimatskih promena mogla bi zanimati određene univerzitete, s obzirom na to da obe zemlje imaju antarktičke programe.
- Javna diplomatija: Rasprostranjivanje ukrajinske kulture ima ograničen učinak u Brazilu. Širu javnost malo zanimaju kampanje za popravljanje imidža. Ovaj vektor će biti vidljiviji ovdašnjim ukrajinskim zajednicama nego širem stanovništvu.
- Borba protiv ruske propagande: Ovo je najslabija tačka u Brazilu. Brazilska javnost je uglavnom skeptična prema tvrdnjama o koordinisanoj „ruskoj propagandi“, a brazilski mediji su prenosili različite verzije sukoba. Ruske informativne mreže (RT, Sputnik) imaju svoju publiku ovde, a brazilska vlada istorijski brani princip „nemešanja“. Stoga se očigledni ukrajinski napori da se „suprotstave“ ruskim dezinformacijama mogu doživeti kao deo zapadne agende sučeljavanja, a ne kao neutralno partnerstvo.
Zaključak: Većina tehničkih elemenata predloga je u razumnoj meri usklađena sa brazilskim potrebama, dok političko-ideološke teme više zvuče kao strani „ratni diskurs“. Postoji rizik da deo javnosti i štampe vidi platformu kao svrstavanje uz antiruski blok, posebno zbog prateće retorike. Ukrajinske vlasti nisu odmah imenovale novog ambasadora u Brazilu zbog „nezadovoljstva“ brazilskim stavom u sukobu; ova vrsta diplomatske napetosti pojačava utisak da je ukrajinska inicijativa deo globalne strategije, a ne strogo dvostrani i autonomni napor.
