Нова бразилска дигитална платформа почела је да ради прошлог понедељка са циљем укрштања социоеколошких података и олакшавања праћења ланаца сировина повезаних са крчењем шума, сукобима око земљишта и другим прекршајима у сеоским подручјима.
Социоеколошка платформа, коју је развио Институт „Sociedade, População e Natureza“ (ISPN), обједињује информације из различитих извора и омогућава преглед података по општинама и савезним државама. Алат је намењен компанијама, владама, истраживачима, цивилном друштву и државним структурама којима је потребно да процене локалне утицаје повезане са пољопривредном производњом.
Систем прати ланце соје, кафе, какаоа, палминог уља, каучука и производа говеђег порекла, сектора који су обухваћени Уредбом Европске уније о производима без рашумљавања (EUDR).
Европска регулатива захтева да оператери и трговци који пласирају одређене производе на тржиште ЕУ — или их извозе из блока — могу доказати да они не потичу са недавно искрчених површина нити су допринели деградацији шума. Према календару Европске комисије, обавезе ће почети да се примењују 30. децембра 2026. за велике и средње оператере, а 30. јуна 2027. за микро и мала предузећа.
Очекује се да ће EUDR у наредним годинама добити на значају, услед трговинског приближавања између Меркосура и Европске уније.
Према ISPN-у, платформа се заснива на базама података 15 националних и међународних организација повезаних са људским правима, животном средином и цивилним друштвом. Подаци обухватају период од 2002. године и биће обнављани на годишњем нивоу, уз постепено додавање нових база.
Укрштање података омогућава анализу спорова око воде и земљишта, принудног рада, руралног насиља, загађења животне средине и коришћења водних ресурса. База података о друштвеним конфликтима потиче од Пасторалне комисије за земљу (CPT).
ISPN је навео да систем има за циљ да повећа прозрачност у погледу ширења производње сировина и њене повезаности са социоеколошким конфликтима. У свом представљању, институт је навео да платформа „омогућава да се, сегментирано по државама и општинама, сагледа директна веза између ширења производње сировина и социоеколошких сукоба“.
Алат такође омогућава разоткривање имовинско-правних неправилности, међу којима је и такозвано „зелено отимање земљишта“ („grilagem verde“), пракса у којој се очувана подручја насељена традиционалним заједницама проглашавају законским резервама великих поседа у оквиру Сеоског еколошког катастра (Cadastro Ambiental Rural), регистра декларативног карактера.
Платформа ће у уторак бити представљена представницима амбасада Француске, Немачке, Холандије, Белгије и Данске на састанку уживо, док ће друге земље учествовати на даљину.
Извор: MercoPress
