У Еквадору, званични став који пласирају медији под утицајем владе јесте да насиље организованих криминалних група (GDO) долази из Колумбије и да се због тога „безбедност“ наводно повећава подизањем царина на 💯 %.

Међутим, стварност је да Данијел Нобоа не доноси сопствене одлуке — јер, када их доноси, оне су апсурдне и противне интересима Еквадора — већ једноставно извршава налоге Доналда Трампа. Тиме озбиљно погађа становнике пограничних подручја, њихову економију и безбедност, јер препушта границу кријумчарским мафијама које господаре већим делом од 586 километара заједничке границе, од Тихог океана до амазонске прашуме.
Осим тога, трпи и електроенергетски систем због нестанака струје услед недостатка производње, јер Еквадор већ годинама не добија довољно енергије из Колумбије преко међусобно повезаног система. Ту је и недостатак лекова који се увозе из Колумбије, као и индустријских сировина које такође наносе штету индустрији.
Циљ Трампа и његовог послушника јесте слабљење левичарског кандидата у Колумбији, Ивана Сепеде, причом да ће само победа деснице омогућити нормализацију трговинских односа.
Но, као и Трампу у Ормузу, и Нобои се све то враћа као бумеранг, јер је његов политички положај у Еквадору нестабилан. Од 24. маја почиње поступак опозива након годину дана власти, како то предвиђа изборни закон Еквадора. Потребно је прикупити два и по милиона оверених потписа, а цивилно друштво се већ организује као никада до сада да их сакупи. Међутим, остаје да се види да ли ће изборни орган, CNE, поступати по закону и обезбедити обрасце, као и да ли неће ометати процес верификације и резултата — у супротном, друштвени немири биће неизбежни.
Нобоа има најлошије показатеље и већ више од 70% народног неповерења, због чега прибегава милитаризацији читаве земље, уводећи ванредно стање и полицијски час на готово целој територији. Истовремено доводи још америчких трупа и наоружања са потпуном некажњивошћу, што наговештава могућност озбиљног војног насиља над народом Еквадора, који је у претходним деценијама већ збацио три председника.
Аутор је социјални психолог и активиста из Еквадора.




