Према речима директора Алесандра Контојаниса, земља губи око 20% производње због ограничења у електроенергетском систему; недостатак правне сигурности кочи напредак сектора.
Бразил сваке године расипа довољно енергије за напајање стотина великих дата-центара, у тренутку када сватска тражња расте подстакнута развојем вештачке интелигенције, изјавио је директор за образовање у ABDC (Бразилско удружење дата-центара), Алесандре Контoјанис, у интервјуу за Poder360.
Према његовим речима, земља има значајна конкурентска преимућства — као што су чиста енергија, доступност и повезаност — али може изгубити простор због недостатка правне сигурности. „Ако пропустимо прави тренутак за доношење одлука о томе шта желимо да будемо у овој новој ери, можда више нећемо имати времена да одлучујемо. Можемо постати путници без стварног утицаја“ — изјавио је он.
Према овом стручњаку, бразилски електроенергетски систем суочава се са такозваним curtailment-ом — прекидом или смањењем производње — када електране које су спремне за рад не производе енергију због недостатка тражње или ограничења у преносу. Он тврди да је 2025. године „изгубљено око 20% потенцијала производње“, што би „већ било довољно за напајање стотина великих дата-центара“.
Ризик од губитка позиције у глобалној трци
По Контoјанису, међународне околности отварају прозор могућности за Бразил да привуче милијарде инвестиција у дата центре, услед геополитичких неизвесности у традиционално привлачним средиштима. По његовој оцени, док региони попут Блиског истока трпе физичке ризике — где су инфраструктуре чак биле гађане током рата САД против Ирана — Бразил се представља као окружење са ниским ризиком, високом стабилношћу и добром повезаношћу с Европом и САД.
Ипак, земља и даље „тапка у месту“ због структурних препрека, попут сложеног пореског система и бирократије тзв. „бразилског трошка“ (Custo Brasil) — који укључује високе порезе, замршена правила и додатне оперативне расходе. Ови фактори повећавају TCO (укупне трошкове власништва), показатељ који обухвата све расходе изградње и рада дата-центра током времена. Недостатак јасног регулаторног оквира и правне сигурности такође ограничава прилив страног капитала. „Јасна правила игре значајно јачају положај Бразила као примаоца ових инвестиција“ — рекао је, наглашавајући да је предвидивост инвеститорима важнија од повремених пореских олакшица.
Контoјанис сматра да свет пролази кроз нову индустријску револуцију коју покреће вештачка интелигенција, а која редефинише однос између енергије и продуктивности. Међутим, брзина те трансформације захтева хитне одговоре државе. Без тога, Бразил ризикује да заостане.
Потрошња воде није уско грло, каже стручњак
Директор ABDC одбацио је критике о великој потрошњи воде у дата-центрима и оценио да је таква представа последица дезинформација у бразилском контексту. Према његовим речима, развој ВИ повећао је рачунарску густину и учинио liquid cooling — систем хлађења течностима — техничком нужношћу, али то не подразумева расипање воде.
Он објашњава да се готово сва енергија коју дата-центар троши претвара у топлоту коју је потребно одвести. У Бразилу преовладавају затворени системи, у којима вода служи само као проводник топлоте и кружи без значајне потрошње. Да би то појаснио, Контoјанис пореди систем са хладњаком аутомобила: расхладна течност остаје у систему и допуњује се само у случају квара или цурења.
Бразилска ситуација се такође разликује од сушних региона или земаља са прљавијим изворима енергије, где се испаравање воде користи како би се смањила потрошња електричне енергије за хлађење. У Бразилу, са претежно обновљивим изворима енергије, еколошка исплативост иде у прилог коришћењу електричне енергије уместо воде.
Према његовим речима, угљенични отисак електричне енергије у земљи може бити и до десет пута мањи него у Сједињеним Државама, што додатно смањује подстицај за употребу воде у расхлађивању. „Тај компромис се у Бразилу не исплати“ — рекао је, додајући да дата-центри у земљи не угрожавају водоснабдевање становништва.
Вештачка интелигенција повећава тражњу и чини ефикасност кључном
Ширење ВИ повећало је потрошњу енергије дата-центара и смањило простор за оперативне неефикасности. Према Контoјанису, објекти који су раније радили у опсегу киловата — карактеристичном за мање системе — сада захтевају између 100 и 200 мегавата, што је упоредиво са потрошњом градова средње величине, чиме се повећава значај и најмањих губитака.
„Неефикасности које су раније биле прихватљиве, то више нису. У енергетици, 1% од великог је много“ — закључио је он.
Извор: Poder 360
