У Србији се стиче утисак да су протести против Милеја поприлично спласнули. О томе какав је однос Аргентинаца према њиховом председнику, за Два Југа пише новинар Оскар Ротундо, главни уредник портала Noticias Pia.
Аргентина, под диригентском палицом председника Хавијера Милеја, колеба се између званичне пропаганде која слави наводну „макроекономску стабилизацију“ и сурове стварности која продубљује структурну кризу сиромаштва и, можда неповратно, доводи у питање делове нашег суверенитета. Углед председника, иако га још увек подржава тврдо језгро присталица, из дана у дан бледи, док анкете показују незадовољство које прелази 59%. Он је нагрижен корупционашким скандалима и очигледним доказима да „економски успех“ није ништа друго до заблуда огромне већине народа.
Званични наратив нагли пад инфлације представља као победу. Да, са застрашујућих 25% месечно спуштена је на 2-3% у 2025., завршивши годину са стопом од 29%. Али по коју цену? Та наводна „дефлација“ резултат је сурове рецесије која је уништила домаћу потрошњу и угушила производну делатност. Након пада БДП-а од 1,3% у 2024, „делимични опоравак“ у 2025. више личи на екстрактивистичко и спекулативно привиђење, у којем угљоводоници, рударство и финансије постају једини покретачи привреде, док прерађивачка индустрија, грађевинарство и трговина крваре, стављањем катанаца и остављањем хиљада радника без посла. Проглашена „слобода тржишта“ је, изгледа, слобода за неколицину, а беда за већину.
Друштвена ситуација је отворена рана, која се погоршава са сваком новом мером. Сиромаштво, које је у првим месецима ове власти достигло врхунац од 53%, премда је пало на 31,6% у првој половини 2025, и даље је судбина милиона. Радници „на црно“, пензионери и најугроженији слојеви постају парије тог „новог поретка“. Плате и пензије, углавном замрзнуте на нивоу из 2023, стално губе куповну моћ услед раста цена комуналија, станарина, услуга и хране. Потрошња, мотор народне привреде, слаби, а задуженост породица расте, уз све чешће ослањање на кредитне картице ради покривања других дугова или основних животних потреба. Нема опоравка уколико људи не састављају крај с крајем.
Но, иза хладних бројки, које су већ саме по себи упечатљиве, крије се још већа брига: предаја националног суверенитета. Милејев модел, са својим неконтролисаним отварањем, потпуном дерегулацијом и дубоком потчињеношћу диктатима међународних институција и страних сила, не само што даје у залог економску будућност, већ угрожава и способност Аргентине да сама одлучује о сопственој судбини. Давање предности екстрактивним секторима без стратешког виђења националног развоја, прилагођавање рада и на минимум сведена улога државе нису само економска политика него, у суштини, чин одрицања од самоопредељења.
Обећани „економски опоравак“ не доноси побољшање квалитета живота већине. Осећајем песимизма обухваћено је 46% становништва, које верује да ће се ситуација погоршати. Тек 30% се грчевито држи наде у боље сутра. Ово неповерење није случајно; оно је последица жестоких мера штедње које су фискалну равнотежу ставиле испред људског благостања, демонизовале социјалну потрошњу, а богатство усредоточиле у рукама малобројних.
У коначници, влада Хавијера Милеја успела је да наметне режим макроекономских послова за најконцентрисаније гране привреде, по цену дубоког друштвеног пропадања, ограничене производне активности и забрињавајућег крњења националног суверенитета.
Аргентина се не суочава само с економском кризом; она проживљава и политичку кризу, са разуђеном опозицијом и одсуством синдикалног отпора пред историјским либералним нападом на радничка права.
Поларизација се продубљује, незадовољство расте, те се намеће питање: докле је спреман да иде овај модел који обмањује и не нуди решења?
Милеј је део проблема. Можда управо зато, мада је до избора остало још годину и пô дана, већ се појављују сигнали у изјавама различитих опозиционих политичара, у којима се назире предизборна реторика као најава долазећих промена. То је показатељ, знак слабљења власти и још један доказ понављања историје — у којој ће, на крају, народни отпор имати последњу реч.
