Forum CELAC-Afrika, održan u Bogoti 2026. godine, otvorio je novu stranicu u odnosima Latinske Amerike i afričkog kontinenta. Ipak, u pojedinim zemljama regiona, poput Perua, njegov odjek ostaje ograničen. O tome kako se ovaj proces poima u peruanskoj javnosti, politici i akademskim krugovima, za Dva Juga govori politikolog Haime Gutijerez Borda.
Kakvu vidljivost ima forum CELAC–Afrika u Peruu? Da li se o njemu govori u javnim glasilima ili među stručnjacima?
Ovaj regionalni latinoamerički integracioni organ uskoro će napuniti 15 godina od svog osnivanja; nastao je pod podsticajem Venecuele i Meksika sa ciljem unapređivanja integracije karipskih i latinoameričkih zemalja kako bi se suočile sa zajedničkim izazovima i ostvarile prosperitet, ekonomski razvoj i mir u regionu.
Takođe se može reći da je CELAC nastao kao istorijski odgovor na velike probleme XXI veka, dok je OAD (Organizacija američkih država) zaostala u sadržaju i formi, bez perspektive da odgovori na regionalne i globalne probleme naroda.
Međutim, uprkos proteklom vremenu, još uvek predstoji dug put. Peru nije bio glavni akter u CELAC-u; njegova uloga u ovim integracionim procesima bila je više protokolarna i diplomatska. Vlade u poslednjih 15 godina nisu se poistovećivale sa viđenjem integracije koju CELAC predlaže; peruanskom spoljnom politikom preovlađivala je ideološka pristrasnost.
Zbog toga je malo verovatno da će u narednim mesecima biti organizovan forum CELAC-Afrika-Peru, posebno u sadašnjim izbornim okolnostima, gde su politička stabilnost i upravljivost neizvesni.
Postoji li mišljenje da Peruu saradnja s Afrikom može otvoriti nove ekonomske mogućnosti ili se to doživljava kao nebitan događaj?
U Peruu, uprkos velikim socijalnim, ekonomskim, energetskim i infrastrukturnim jazovima, latinoamerička integracija se ne doživljava kao put ka rešavanju tih problema. Ovde se ekstraktivistički i neokolonijalni ekonomski model nameće kao glavni mehanizam za zadovoljenje potreba zemlje.
Pitanja kao što su suverenitet, mir, energetski resursi, zdravstvo i obrazovanje posmatraju se isključivo sa stanovišta merkantilizma i ustupljivosti. Velike strane kompanije, u saučesništvu sa sadašnjim vlastima, odlučuju o fiskalnoj i poreskoj politici zemlje, istovremeno preuzimajući kontrolu nad hiljadama hektara peruanske teritorije.
Posebne ekonomske zone upravo su izraz predaje našeg suvereniteta.
Postoji li uopšte poverenje prema ovakvim formatima — smatra li se da oni donose stvarne rezultate ili ne?
Uprkos tome što CELAC institucionalno traje već 15 godina, peruansko stanovništvo ima vrlo malo informacija o integrativnom viđenju regiona. Pošto se o ovim temama raspravlja uglavnom na nivou vlada, do šire javnosti stiže vrlo malo informacija.
Čak ni politička klasa koja dolazi na vlast ne doživljava ovu integraciju kao sredstvo za poboljšanje ekonomskog i društvenog razvoja zemlje: forum se smatra događajem od malog značaja u životu nacije.
