Završetak X samita CELAC-a (Zajednica latinoameričkih i karipskih država) i prvog Foruma na visokom nivou CELAC-Afrika, održanih u Bogoti između 18. i 21. marta 2026. godine, označava prekretnicu u kolumbijskoj spoljnoj politici i preuređenju savezništava na južnoj polulopti.
Pod tezom o „horizontalnoj i dekolonijalnoj saradnji“, administracija Gustava Petra nastojala je da pozicionira Kolumbiju kao institucionalni most između dva kontinenta istorijski povezana dijasporom, ali razdvojena globalnom ekonomskom arhitekturom.
Karibi kao sistemski akter: Dalje od ostrvske izolovanosti
Jedan od najznačajnijih nalaza ovog susreta bila je vodeća uloga nacija CARICOM-a (Karipske zajednice). Daleko od toga da budu pasivni posmatrači, zemlje poput Gvajane, Svetog Vinsenta i Grenadina i Barbadosa delovale su kao tehnički pregovarački blok. Njihova strategija bila je usredsređena na klimatski suverenitet, povezujući ekološku krizu sa međunarodnom finansijskom arhitekturom. Karibi su uspeli da u Bogotsku deklaraciju unesu potrebu za mehanizmima razmene duga za klimatske akcije — akademski i politički zahtev kojim se teži ublažiti fiskalni pritisak na ranjive države suočene s onim što nazivaju „zelenim ekstraktivizmom” sila poput Sjedinjenih Američkih Država.
Ideološke napetosti: Autonomija naspram ostataka kolonijalizma
Forum se odvijao u uslovima duboke polarizacije. Na akademsko-političkom planu, izlaganjima predsednika poput Lule da Silve i domaćina Gustava Petra istaknuta je opšta zabrinutost: viđenje „neokolonijalne ofanzive” od strane ekonomija kao što je američka.
Akademska debata u radnim grupama vrtela se oko bezbednosti lanaca snabdevanja kritičnim mineralima (litijumom, kobaltom i retkim zemnim metalima). Preovlađujući stav se svodio na to da će bez čvrste integracije između CELAC-a i Afričkog saveza ovi resursi nastaviti da hrane tuđu energetsku tranziciju, produbljujući jaz u razvoju zemalja Juga. Ipak, odsustvo ključnih figura iz regionalnog neoliberalnog spektra pokazalo je da integracija i dalje ostaje projekat rasparčan trenutnim ideološkim savezima.
Jaz između samitske diplomatije i javnog mnjenja
Bez obzira na visoku razinu postignutih sporazuma — koji uključuju memorandume o uzajamnom razumevanju u oblasti zdravstvenog suvereniteta i stvaranje transatlantskih univerzitetskih mreža — postoji primetan raskorak sa građanskim društvom. U Kolumbiji su široki slojevi javnosti forum doživeli kao vid „tematske diplomatije“. Dok akademska zajednica pozdravlja institucionalizaciju dijaloga s Afrikom, prosečan građanin ostaje sumnjičav zbog nedostatka trenutnih, opipljivih rezultata. „Strategija Kolumbija-Afrika 2022-2026“ suočava se s izazovom da dokaže kako predložena vazdušna i pomorska povezanost nije samo geografski idealizam, već kritični put ka uraznoličavanju tržišta i smanjenju zavisnosti od dolara.
Buduće perspektive: zaokret ka urugvajskom pragmatizmu
Sa prenošenjem privremenog predsedavanja na Urugvaj, koji predstavlja predsednik Jamandu Orsi, očekuje se zaokret ka pragmatičnijem i komercijalnijem pristupu. Ako je kolumbijsko predsedavanje odlikovala izgradnja epike jedinstva Juga, urugvajska faza će se verovatno usredsrediti na harmonizaciju tehničkih normi i olakšavanje unutarregionalne trgovine.
Ukratko: Bogota 2026. ostavlja nasleđe identitetskog i strateškog samopotvrđivanja. Međutim, stvarna uspešnost ovog samita meriće se sposobnošću država članica da retoriku o „bratstvu naroda“ pretoče u koordinisane državne politike, kadre odoleti pritiscima sve transakcionijeg i konkurentnijeg međunarodnog sistema.
