Кампања лажних вести против вршиоца дужности председнице Родригез представља одраз борбе различитих струја унутар америчке администрације, али и шире анти-венецуеланске агенде која жели убрзану промену режима и подривање легитимитета чавистичке власти.
Вест да је Делси Родригез, као вршилац дужности председника Венецуеле, била или јесте под истрагом тужилаштва Сједињених Америчких Држава, наводно због случаја корупције и на неки начин повезана са проневером средстава нафтне компаније PDVSA итд. — није ништа друго до „лажна вест“ (fake news). То је апсолутно лажна конструкција различитих центара моћи који утичу на ситуацију у Венецуели, желећи тиме да изврше притисак на владу Сједињених Држава како би појачала акције против венецуеланске владе и изазвала промену режима, што је, на крају крајева, циљ који је зацртао добар део агенде америчке „дубоке државе“.
Осећам да су у овом тренутку Сједињене Државе усредсредиле пажњу на Венецуелу, али имају подељене ставове о томе шта треба чинити. У овом случају, та подељена агенда врти се око тога да ли тражити коначну промену режима путем апсолутног притиска како би се, за почетак, покушао дискредитовати добар углед председнице Делси Родригез у земљи, а касније изазвао неки облик слома подршке чавизму и подршке друштва, која је остала далеко изнад разине прихватања коју би многи очекивали после насилне акције бомбардовања Венецуеле и киднаповања председника Николаса Мадура.
Пошто је венецуеланска држава, односно боливарска влада, показала висок степен прилагодљивости и способност градње легитимитета у садашњим околностима — доказујући да има управљачки капацитет и да није апстрактна творевина, већ да је укорењена у подршци народа — одређени центри моћи, посебно из Мајамија, настоје покренути негативно деловање против Венецуеле како би изазвали промену режима.
Међутим, Сједињене Државе се тренутно суочавају са веома сложеном међународном агендом: нападима на Иран, ратом који изазива глобални хаос, настојањима да се преобликује Блиски исток (Западна Азија), као и с озбиљним нафтним питањима. Истовремено, постоји и политика према Куби, сложена унутрашња ситуација у САД и документи који указују на могуће незаконите активности делова државног апарата и политичког руководства.
Сви ови елементи унутрашње агенде, укључујући могућност опозива (impeachment) председника Доналда Трампа крајем године, стварају веома сложену ситуацију. Због тога САД настоје питање Венецуеле држати под контролом како не би отварале додатне фронтове, посебно због енергетског проблема који би могао да подигне цену нафте изнад 100 долара по барелу.
У том контексту, кампања лажних вести против вршиоца дужности председнице Родригез представља одраз борбе различитих струја унутар америчке администрације, али и шире антивенецуеланске агенде која жели убрзану промену режима и подривање легитимитета чавистичке власти.
Чак је и заменик америчког државног тужиоца порекао постојање било какве истраге против Делси Родригез. Такође, пре неколико дана је и сâм Трамп признао владу Венецуеле као легитимну. То указује да стабилност преовладава и да преговори између Венецуеле и САД напредују ка обострано корисној агенди, док венецуеланско руководство наставља настојати на суверенитету, стабилности и опстанку чавистичке елите на власти.
У Венецуели је, наравно, стално присутна политичка расправа о притисцима за коначну промену режима, како од унутрашњих центара моћи тако и од спољних актера. Венецуеланска држава и њено руководство знају како да се носе са тим притисцима. Не смемо заборавити да ће те моћне групе стално покушавати да поткопају уставни поредак и гурну републику у хаос, вођени жељом радикалног дела елите, како у САД тако и у Венецуели, да се чавизам „искорени“ из друштвене структуре Венецуеле. То је жеља коју неће остварити, јер постоји друштвено ткиво које подржава успешне политике вођене током влада Чавеза и Мадура, посебно што се тиче социјалне и економске стабилности.
Иза покушаја изградње наратива против Делси Родригез стоји стална намера да се створи привид незаконитости и корупције. То је конструкција која траје од првог дана револуције, с омаловажавањем резултата, измишљањем прича о кршењу људских права и неефикасности.
Оно што је јасно јесте наставак политике економског раста и јачање капацитета венецуеланског становништва. Недавни избори за комуналне пројекте, где је забележено велико учешће народа у дискусијама о локалним пројектима за побољшање услуга и квалитета живота, доказ су легитимизације система. Боливарска револуција је курс партиципативне и протагонистичке демократије, где народ учествује у доношењу одлука.
Стабилност Венецуеле коју је учврстила Делси Родригез и владина структура показује да ресурси иду народу. Иако није све савршено и има још проблема за решавање, народ зна шта му доноси већу корист — а то су економска и политичка стабилност. Венецуела не тражи промену структуре државе, већ простор за дијалог, демократско учешће и споразуме са земљама света, укључујући Сједињене Државе.
Светска геополитичка ситуација се променила, не само због моћи Сједињених Држава, већ и због одговора Ирана на неправедне нападе. Овај елемент мења међународни пејзаж и свет је данас знатно другачији него пре само неколико месеци.
