Уживање у лету на отвореном у Пилару, предграђу Буенос Ајреса, део је опредељења десетина породица које су одлучиле да ограниче рани приступ мобилним телефонима. Пре две године основале су покрет „Слободне руке“ (Manos Libres), са циљем да њихова деца немају сопствени мобилни телефон до 14. године, нити друштвене мреже до 16. године.
У овој групи, дванаестогодишњак располаже са само пола сата дневно на мобилном телефону за ћаскање или играње видео-игара. Алтернативно, користи сат са геолокатором и опцијом позивања на три броја, а код куће има фиксни телефон ради одржавања везе.
Присталице иницијативе тврде да претерана изложеност екранима у раном узрасту може утицати на развој. Они тврде да током детињства мозак јача вештине које се практикују, а занемарује оне које се не стимулишу, те би интензивно коришћење мобилног телефона могло успорити усвајање кључних вештина.
Покрет пропагира слободну игру и смањење броја уређаја у школској средини. Више од хиљаду аргентинских породица — од којих многе имају децу у истим школама — чине покрет „Слободне руке“. Друга слична група, „Родитељски пакт“ (Pacto Parental), окупља око 300 породица.
У Аргентини многа деца добију свој први мобилни телефон око девете године, али ови родитељи више воле да одложе тај тренутак како би дали предност спорту, читању и живом дружењу.
Иницијатива стиже и до школа, као у општини Тигре у провинцији Буенос Ајрес, где у неким установама ученици основне школе не могу да носе мобилни телефон, а старији разреди га морају држати током наставе у кутији намењеној за ту сврху. Наставници и руководиоци који подржавају ову меру упозоравају да прекомерна употреба телефона може утицати на учинак и постати ометајући фактор како на часу, тако и током одмора.
Међутим, не слажу се сви стручњаци са строгим забранама до 14. или 16. године, какве је недавно законом увела Аустралија. Неки гласови се радије залажу за постизање договора и рано дигитално образовање, са јасним правилима и присуством одраслих који ће децу научити безбедном и промишљеном кретању интернетом.
Поред тога, указује се да у многим школама Латинске Америке нема довољно рачунара или таблета, те је једини уређај доступан за образовне задатке често мобилни телефон ученика, што додатно усложњава дебату.
Извор: NCC
