Суверенитет између две ватре и контрола Јужног Пацифика
Док се „дипломатија хамбургера и чифе“ (перуанско-кинеске кухиње) надмеће за наслове и председничке јеловнике, на Перу траје истовремени притисак двеју сила у покушају да се он ухвати у клешта. Нисмо пред пуком протоколарном анегдотом; налазимо се пред борбом за „комутатор“ (преклопник) Јужног Пацифика. Данас Перу поседује Мајсторски кључ. Али ако се не пробудимо, завршићемо тако што ћемо једнима предати браву, а другима кваку.
1. Суверенитет се не прима као упозорење, већ се врши као право
Ове недеље, амбасадор Сједињених Држава у Перуу, Берни Наваро, упутио је оштру опомену: „Јефтин кинески новац кошта суверенитета”. То је упечатљива фраза која занемарује неугодну истину: капитал нема отаџбину, али је инфраструктура има.
Перу је прибегао спољном финансирању јер током деценија наша политичка класа није била способна осмислити одржив модел самофинансирања за национални развој. Међутим, суверенитет није слоган који се диктира из амбасаде како би се оправдале војне набавке без суштинског преноса технологије, или како би се зауставила конкуренција.
Суверенитет је способност перуанске државе да надзире сваки милиметар своје територије, било да је реч о јавној концесији или приватној дозволи. Недавна судска пресуда која ограничава овлашћења OSITRAN-а (надзорног тела за улагања и транспортну инфраструктуру — прим. прев.) над луком Чанкај није „тријумф приватне својине”, већ симптом правног вакуума који држава мора хитно исправити. Перу не сме дозволити зоне регулаторног изузећа где национални надзорни орган постаје тек неми посматрач.
2. MNNA статус: Привилегија или лудачка кошуља?
Именовање Перуа за Главног савезника изван НАТО-а (MNNA) од стране Беле куће је прекретница коју треба читати са хладним реализмом. То је признање нашег стратешког положаја на глобалној табли повезаној са НАТО-ом, али може постати и позив на аутоматско сврставање у споровима који нису нужно наши.
Ако смо „главни савезници”, тај статус се мора преточити у стваран пренос технологије, међусобно деловање с аутономијом и опипљиву трговинску узајамност.
Наша права инфраструктура моћи није војна, већ нормативна. То су наша 22 уговора о слободној трговини и учешће у CPTPP-у. То је наш стратешки пасош. Перу не треба да бира страну; он треба да буде простор где су обе стране принуђене да се такмиче по перуанским правилима.
3. Клешта подређености и „Ефекат преклопника“
Упадамо у замку стратешких клешта:
- Са западног крила: Лучки терминал за јавну употребу, за који је намера да ради по логици приватног клуба, слабећи државни надзор.
- С источног крила: Дипломатски притисак којим се жели старатељство над нашим одбрамбеним одлукама и државним сусретима под наративом „заштите суверенитета”.
Одговор није у избору између притисака. Одговор је у активирању Ефекта преклопника (Switchboard Effect).
Перу је средиште континента. Наша мисија није да будемо коридор за сировине, већ производни интегратор. Руда из Бразила, агроиндустрија из Мато Гроса и производња из Сао Паула не треба само да пролазе кроз Чанкај или Каљао. Стратешки скок је Минимална трансформација: склапати, прерађивати, сертификовати и извозити са додатом вредношћу под ознаком „Произведено у Перуу“. Ту се остварује добит и отварају техничка радна места. Тако престајемо да будемо „просјак што седи на сандуку са златом“ и постајемо царински администратор Јужног Пацифика.
Перу је био оса вицекраљевске трговине Пацифика; данас може бити оса транпацифичке трговине XXI века. Наша предност није идеолошка: она је географска и нормативна.
4. К агенди националне интелигенције
Суверенитет се брани паметним законима и стратешким планирањем, а не протоколарним фотографијама. Предстојећа изборна дебата требало би да укључи три структурна стуба:
- Управљање критичном инфраструктуром: Донети законе тако да ниједан приватни објекат јавне намене не буде изузет из надзора OSITRAN-а и Националне управе лукама. Ексклузивност се не сме мешати с екстериторијалношћу.
- Поморски и индустријски суверенитет: Оснажити SIMA и SEMAN како би се свака набављена технологија — одакле год долазила — национално аутономно могла одржавати, прилагођавати и управљати.
- Неуцењиви људски капитал: Образовати нараштај инжењера, дипломата и стратега који разумеју да права моћ није у финансијској зависности, већ у способности преговарања, поткрепљеној знањем.
Кључ је већ у нашим рукама. Имамо географски положај, уговоре и инфраструктуру. Оно што недостаје је државничка визија како бисмо престали да будемо шаховска табла и постали играч. Перу није геополитички плен нити финансијско двориште. Он је преклопник Јужног Пацифика. А онај ко управља преклопником, тај одређује правила игре.
Извор: Visión al Futuro
