Услед протеста и блокада путева, боливијска влада је укинула спорну Уредбу 5503, којом су укинуте субвенције за гориво. За издање „Два Југа“ ситуацију коментарише политиколог Марсело Арекипа.
Влада је одлучила да реши спор пратећи предлог COB-а (Бoливијског радничког центра): укинула је Врховну уредбу 5503 и објавила другу уредбу, која укључује корекције цена горива, додатке и повећање минималне зараде, чиме је одговорила на захтеве мобилисаних сектора.
Међутим, влада, изгледа, није прилагодила своју политичку ни комуникациону стратегију. Председник Родриго Паз је упозорио: „Имате право да протестујете, али не и да наносите штету људима. Ово је последњи пут, следећи пут ће они који користе динамит ићи у затвор“ (15. јануар). Ово би могло нарушити поверење према председнику, јер је мало вероватно да ће рудари престати са мобилизацијом без употребе „штенића динамита“[1] без претходног приближавања, или како се у земљи уобичајено каже, без „припреме терена“ са друштвеним секторима.
Други кључни моменат су Врховне уредбе издате против потпредседника Ларе: Уредба 5515 омогућава председнику Родригу да управља на даљину током званичних путовања путем дигиталног потписа, што је названо „виртуелна председничка канцеларија“. Поред тога, Уредба 5519 затвара ADSIB (Агенцију за развој информационог друштва у Боливији), која је била под надлежношћу потпредседништва, и преноси све њене функције на AGETIC (Агенцију за електронску управу и информационо-комуникационе технологије), налазећем се у надлештву Министарства председништва, што указује на прилагођавање структуре власти.
Чини се да улазимо у фазу институционалног „неиспуњавања“ из два кључна разлога: прво, национална извршна власт је одлучила да игнорише и институционално замени потпредседништво, чиме је значајно умањила утицај потпредседника на владу и њене одлуке. Друго, укидање Врховне уредбе 5503 показало је неспособност државних чиновника да примене прописе и остваре друштвену сарадњу која би јемчила њихову ефективност, због снажног друштвеног отпора који је постојао, што одражава значајну слабост у државном управљању. Ипак, овај сценарио институционалног неиспуњавања може се преокренути уколико се преосмисли политичка и комуникациона стратегија.
Радње које би могле помоћи у исправљању ситуације:
1. Организовати месечне сусрете са друштвеним секторима и приватним предузетницима ради дијалога о стабилности и економском преусмеравању. Ово је кључан тренутак за повезивање са друштвеним организацијама, неспремним да прихвате „положаје или новац“ од владе, што отвара могућност за успостављање искрене сарадње, удаљене од кооптације.
2. Покренути агресивну комуникациону кампању с истицањем да је укидање субвенција за гориво заједничка победа народа и владе. Порука треба да тежи приближавању владе народу, са скромношћу и самокритиком.
[1] Тј. мањих штапина динамита, којима се додаје детонатор и кратак фитиљ како би могли да се баце руком. Рудари у Боливији имају дугу традицију коришћења динамита током протеста. За њих то није само оружје, већ симбол њихове моћи, заната и борбе за права. Рудари их често користе више због буке и застрашивања него са намером да некога повреде. Прасак динамита је заштитни знак боливијских уличних немира — прим. Два Југа.
