О утицају економских реформи на политичке снаге, државу и друштво, као и вероватној промени смера боливијске политике, за Два Југа говори Мануел Меркадо Гордиљо, стручњак за политичку комуникацију
Реформе Родрига Паза значе темељно преуређење целокупног политичког система. Оне стварају нове могућности за партије и групе које желе да замене хегемонију MAS-а. Полазећи од (барем делимичног) прихватања или одбијања рефорама, ове групе могу да траже нове политичке просторе и нову улогу. Економски пејзаж се радикално променио, што директно отвара нове линије политичке дискусије.
За државне институције реформе значе неопходну промену целокупне логике рада државног апарата у последњих 20 година. Очекује се дубока реорганизација односа између органа власти: извршне, законодавне, изборне и судске. Ова реорганизација је већ делимично утврђена у самој врховној уредби.
За друштвене групе реформе представљају тренутак дубоке рекомпозиције. Прво, мењају се односи са државом и читавим политичким системом. Друго, унутар самих група долази до замене руководстава: неки лидери ће тражити приближавање влади, док ће други остати у отвореном отпору. Све то заједно мења целу таблу на којој се води политичка борба у Боливији.
Отпор економским мерама већ је почео у различитим секторима. Очекује се процес преговора са неким погођеним групама, али многи сектори ће остати у чврстој опозицији. Врло је вероватно да ћемо видети протесте, блокаде и масовне мобилизације које неће бити усмерене само против економских мера, већ и против структурнијих промена: суверенитета државе над природним ресурсима, приоритета унутрашњих над извозним тржиштима. Мислим да ћемо у земљи имати веома нов и особен отпор тој уредби.
Поделе између групација Родрига Паза и Едмана Ларе ће се заоштрити на два главна нивоа:
- у законодавној скупштини, где је подела између посланичких група већ видљива и сада ће се још више заоштрити;
- на другим нивоима, јер обе групе иду одвојено на локалне и регионалне изборе у марту.
Та напрегнутост ће расти све до избора. Након објављивања резултата (вероватно у априлу), могуће је преиспитивање савеза у извршној власти и скупштини. До марта је мало вероватно да ће доћи до приближавања са другим десничарским или конзервативним партијама, али након избора то би могло да се промени.
Реформе иначе немају социјални циљ. Њихов главни задатак је смањење фискалног дефицита и стварање повољнијих макроекономских услова за државу. Немају ни микроекономски, а камоли социјални хоризонт. Мере су осмишљене да помогну одређеним групама и регионима – пре свега агроиндустрији и великим националним компанијама.
То ће нагризати поверење према председнику Родригу Пазу, који се све јасније показује као либерално-конзервативни лидер, што га све више приближава десници, а удаљава од народних слојева, који ће осетити да нису представљени ни у руководству, ни у владиним програмима.
Прве мере Родрига Паза, чак и пре званичног ступања на дужност, предузете су на међународном плану. Брзо се поравнао са владама, у првом реду Сједињених Америчких Држава, а затим и Европске уније. То је значило радикално преусмеравање боливијске спољне политике.
Последице ће бити видљиве врло брзо: удаљавање од Кине и Русије. Ово поравнање је последица личних политичких ставова председника, али и нове америчке политике одбране. Боливија је изузетно осетљива на теме најважније за САД: борбу против трговине дрогом, заштиту граница, прање новца. Ове области ће сада бити у великој мери усклађене са Вашингтоном.
То подразумева све веће потчињавање боливијске међународне политике америчкој агенди, уз високе трошкове у погледу политичког, геостратешког и економског суверенитета.
Реформе отварају прозор могућности за левичарске и народне покрете. Међутим, услови су потпуно другачији од периода краја 2000-их. Потребна је темељна обнова лидерства, предлога и програма. Покрети и организације су дубоко оштећени после 20 година владавина MAS-а и посебно проблемима у последњих 5-7 година. Сукоб с новом, проамеричком владом, биће веома тежак. Ипак, прозор могућности остаје отворен.
