У Перуу ће се 2026. године одржати председнички избори. Нашим саговорницима смо поставили једно питање: Можете ли рећи нашим читаоцима које политичке и економске идеологије ће се кандидовати за председника?
Вилијам Чавез, политиколог
Готово пет месеци пре председничких избора у Перуу, данас видимо да је 39 политичких партија, што у коалицијама, што самостално, истакло своје председничке кандидатуре. Видели смо и како десница, разним сплеткама, једног по једног уклања напредне лидере, оне који имају највише изгледа да заузму председничку фотељу, како би се они сами вечито одржали на власти.
Видели смо како су најпре започели с прогоном ајмарског лидера из Пуноа, Валтера. То долази од деснице, од десничарске владе.
Видели смо како је Антауро Умала, пошто је дао неке прилично оштре изјаве против корупције у Перуу и пошто му је народ дао подршку у анкетама, постао мета деснице, која је распирила подле клевете и по први пут у историји Уставног суда, одузела некоме партију. Због тога он неће моћи да се кандидује за председника, јер да би био председнички кандидат — мора да буде члан партије, а не само предложени кандидат.
Видели смо и у наредним месецима како су онемогућили више напредних лидера, попут Мирте Васкез, Агастија, лишавајући их могућности да се кандидују за председника.
Недавно смо видели како је друг Гиљермо Бермехо, млади лидер са великом политичком будућношћу, вођа „Гласова народа“ и у савезу са „Новим Перуом“ Веронике Мендозе, почео расти у анкетама, али је, на жалост, десница у њему видела врло опасног непријатеља и поново се послужила сплеткама да га прогласи терористом и осуди на 15 година затвора.
Такође смо недавно видели да је другарица Бетси Чавез истакла кандидатуру за Сенат, а исто је изјавио и председник Педро Кастиљо који је, додуше, у притвору, али није лишен права да буде кандидат, па се кандидовао. Међутим, уставна поткомисија га је управо удаљила на 10 година, како не би могао бити изабран од народа. Истина, расправа је одобрена у поткомисији и сада треба да иде на пленум, али већина у пленуму су десничари, па сам сигуран да ће га ових дана свеконачно онемогућити.
Тако се у Перуу води изборна кампања, у којој десница обезглављује све народне вође, све борце, настојећи да их одстрани на различите начине, да их оцрни, да на њих „напујда псе“, како се код нас каже, оптужујући их да су терористи.
А на другој страни, на левици, видимо да смо данас подељенији него икада. Видимо различите блокове који, нажалост, због недостатка политичке зрелости и можда због наших амбиција, личних егоа, мисле да ће сами моћи да постигну циљ, не схватајући да је непријатељ само један — десница.
Такође видимо да „Слободан Перу“ иде сам, са својим лидером Сероном. „Заједно за Перу“ иде својим путем са Робертом Санчезом на челу. Исто је и са другим партијама као што су „Нови Перу“, „Победићемо“, „Гласови народа“, „Партија радничких предузетника“, као и са другим друштвеним лидерима као што су Антауро Умала, професор, ректор универзитета Фелипе Лопез Чао.
Напредни другови који, нажалост, као што рекох малочас, због својих личних егоа нису успели да постигну јединство. Тако се, отприлике, сада одвија почетак изборне кампање. Тренутно су сви у прекандидатурама, у унутрашњим изборима.
Званични кандидати ће бити објављени 23. децембра, а 12. априла…
Хорхе Луис Паредес, политиколог и економиста
Видите, Перу пролази кроз веома тешку ситуацију на политичком плану. Политичка нестабилност последњих, рецимо, 10 година озбиљно нарушава демократију у Перуу.
За последњих 10 година имали смо скоро 7 председника — замислите то. И контролу над земљом не врши председник, односно, не влада председник, већ парламент. Парламент на диктаторски начин мења уставне законе како би преузео контролу над извршном влашћу, над органима контроле, над оружаним снагама, па чак и над правосуђем.
То јест, видимо да ова ситуација води у хаос у управљању државом, јер су посланици својим овлашћењима додали још законодавних прерогатива које им омогућавају да мењају не само законе, већ и прописе који се односе на управљање правосудним системом и системом државне контроле. Овим у великој мери угрожавају рад судија и тужилаца.
Постоји седам закона које су изменили из парламента, а које обични грађани — као и аналитичари — називају „законима у корист криминала “.
Замислите како су, на пример, изменили закон који је полицији и тужиоцима омогућавао да уђу у домове осумњичених за тешка кривична дела и изврше претресе. Али, они су то блокирали, прописавши да ниједан полицајац ни тужилац не може ући у дом ако није присутан адвокат осумњиченог. То је потпуно зауставило акције против обичног криминала, јер се осумњичени сада позивају на ту норму како би избегли претресе.
Исто тако, постојао је веома важан крајњи рок за истраге у случајевима прања новца. Тај рок су скратили на годину дана, иако је због сложености прибављања исказа, сведочења и друге документације практично немогуће окончати истрагу за годину дана. Зато се тражило више времена, али је Конгрес управо то укинуо. Сада се случај може обуставити након годину дана јер истрага не може бити завршена.
То се односи и на друге, веома тешке кривичне случајеве, у којима перуанска држава преко Конгреса, у суштини кочи поступке. То је тренутно стање, што је довело дотле да парламент буде најдискредитованији у целој историји Перуа.
Исто тако, председница Болуарте, која је већ смењена, имала је подршку од свега 3%. А парламент је имао подршку од 4%. Замислите — били су најнепопуларнија власт на планети.
