Хуан де Диос Гевара Кампој дипломирао је на Факултету за економију и пословну администрацију на Институту за више предузетничке студије (IESE) у Барселони, Шпанија. Магистар је менаџмента и поседник дипломе из финансијске анализе и менаџмента са Школе за напредни менаџмент и менаџмент (EADA) у Барселони, Шпанија. Магистар је међународне трговине и дипломирани стручњак за администрацију и динамички менаџмент.
Замолили смо га да за издање Два Југа изнесе своју процену утицаја Трампових тарифа на перуанску привреду, и шире, Латинску Америку.
Процена утицаја царина које је увела администрација Доналда Трампа показује сложене и двојаке ефекте, како за економију Перуа, тако и за међународне трговинске односе уопште.
1. Утицај на економију Перуа
Увођење основне царине од 10% на увоз из скоро свих земаља, укључујући Перу (упркос споразуму о слободној трговини), довело је до неколико изазова и неких могућности:
Негативни утицаји (изазови):
• Губитак конкурентности у кључним секторима:
- Рударство: Производи као што су бакар и злато могу изгубити конкурентност на америчком тржишту, што утиче на извозне приходе, имајући у виду да је рударство стуб перуанске економије (око 60% извоза).
- Агроиндустрија: Производи као што су авокадо, боровнице и шпаргла постају скупљи, губећи део тржишта у САД.
- Текстилна индустрија: Извоз памука и текстилних производа може се смањити, што доводи до губитка радних места.
• Макроекономски утицај:
- Раст БДП-а: Предвиђа се успоравање раста БДП-а.
- Курс и инфлација: Могуће смањење извозних прихода довело би до мањег прилива долара, што може изазвати слабљење сола и инфлаторне притиске услед поскупљења увоза.
- Несигурност: Извозне компаније се суочавају са неизвеснијим и протекционистички оријентисаним трговинским окружењем.
• Посредан ефекат трговинског рата (САД–Кина): Зависност од кинеског тржишта за рударске производе попут бакра и успоравање кинеске економије услед царинског рата такође негативно утичу на перуански извоз ка Кини.
Потенцијалне могућности:
- Диверзификација и пренос производње: Царине на кинеску робу могле би подстаћи премештање производње из Кине (или других азијских земаља) у Перу како би се избегле америчке царине, што може донети економске користи.
- Релативни раст конкурентности: Иако Перу има царину од 10%, она је знатно нижа него за неке конкуренте у текстилној индустрији као што су Кина (125%) и Вијетнам (15%), што може омогућити повећање удела на тржишту.
- Трговинска преоријентација: Ситуација подстиче на потрагу за новим трговинским везама и тржиштима као што су југоисточна Азија и Индија, као и јачање регионалне интеграције у Латинској Америци.
2. Утицај на међународне односе
Царинска политика САД има значајан утицај на глобалну трговину, обележен протекционизмом и неизвесношћу:
• Пораст неизвесности и глобалног успоравања:
- Ове мере су произвеле општу неизвесност на финансијским тржиштима и допринеле успоравању глобалног економског раста (према прогнозама ММФ-а).
- Увођење царина на робу из Европе (нпр. на аутомобиле) и Кине појачало је трговинске сукобе, означивши велики заокрет ка ограниченијој глобалној трговини.
• Царине као геополитичко оружје:
- Царине се користе као средство притиска ради измена у трговинским односима, са циљем да се исправи оно што САД сматрају „неуравнотеженим“ трговинским дефицитима. То трговинску политику претвара у оруђе геополитичког притиска и казне.
• Утицај на потрошаче у САД:
- Студије указују да значајан део трошкова уведених царина на увоз сносе сами амерички потрошачи кроз више цене.
• Последице по Латинску Америку:
- Регион се суочава с истом неизвесношћу и прогнозом успореног раста БДП-а. Земље као што су Бразил и Мексико такође су погођене царинама на кључне производе.
- Откривене су структурне рањивости Латинске Америке: зависност од извоза сировина и недостатак јединствене регионалне стратегије за одговор на једностране мере.
- Парадоксално, непредвидива политика САД могла би допринети већој повезаности и интеграцији латиноамеричких земаља, подстичући их на заједничке преговоре и развој алтернативних економских стратешких веза (нпр. пренос производње ближе региону — nearshoring).
Закључак
Трампове царине представљају озбиљан изазов за економију Перуа, пре свега кроз поскупљење кључних извозних производа, могуће обезвређивање националне валуте, инфлацију, као и повећану глобалну неизвесност. На међународном плану, оне означавају прелаз ка протекционизму, уз пораст напетости и нестабилности у светској трговини.
