Sankcije protiv predsednika Kolumbije Gustava Petroa postale su prekretnica u odnosima između vlasti Kolumbije i SAD. Prvi put u istoriji dejstvujući kolumbijski šef države našao se na crnoj listi Uprave za kontrolu strane imovine (OFAC). Odmah posle njega tamo su dospeli njegova supruga Veronika Alkoser, sin Nikolas i ministar unutrašnjih poslova Armando Benedeti. Formalno — zbog „rasta proizvodnje kokaina i pomaganja narkoteroristima“. U Vašingtonu se služe starim oruđem pritiska: zamrzavanjem imovine, blokadoom računa i diplomatskom izolacijom. Za Petroa je to ne samo ličan udarac, već i test za celokupnu njegovu političku platformu — pokušaj izgradnje „postvašingtonske“ spoljne politike zasnovane na regionalnoj autonomiji i dijalogu sa vlastima u regionu.
Politikolog, istoričar i prevodilac Huan Gabrijel Karo Rivera (Juan Gabriel Caro Rivera) za izdanje „Dva Juga“ komentariše sukob između Petroa i Trampa.
Međutim, ovaj zaokret ka Latinskoj Americi dešava se usred rastućih napetosti s EU i činjenice da je Marko Rubio postao državni sekretar. Marko Rubio, poreklom Kubanac, postao je desna ruka Donalda Trampa u spoljnoj politici, snažno utičući na njegove stavove. Zaista, važni američki mediji ističu da Rubio oduvek ima duboku odbojnost prema levičarskim vladama u Latinskoj Americi i da nastoji da ih se blagovremeno reši. Posebno se naglašava da Rubio gaji veliko neprijateljstvo prema predsedniku Kolumbije Gustavu Petrou, i da je sadašnje sučeljavanje između Trampa i Petroa u velikoj meri nastavak spoljnopolitičke linije koju je postavio Rubio.
Spor između Trampa i Petroa predstavlja deo mnogo šire, globalne borbe Sjedinjenih Država za povraćaj kontrole nad Latinskom Amerikom, njihovim „zadnjim dvorištem“, u uslovima sve većeg uticaja Kine u celom regionu. Otkad je ove godine stupio na dužnost, Tramp se bacio na zadatak jačanja kontrole SAD nad svojim neposrednim susedima — Kanadom, Meksikom i Karibima — ekonomski pritiskajući te zemlje i nastojeći da ih pretvori u nove države unutar saveza (Kanada) ili preimenujući geografiju (Američki zaliv umesto Meksičkog zaliva).
Cilj Marka Rubija trenutno izgleda da je sprovođenje niza smena vlasti širom Latinske Amerike kako bi se u čitavom regionu nametnule proameričke desničarske vlade, i tako diplomatski izolovala Venecuela uz istovremeni vojni pritisak na nju. Pored toga, Rubio nastoji da potisne ili oslabi podršku Kine, koja se smatra glavnim osloncem levičarskih vlada u Latinskoj Americi. Ta strategija već je ostvarena posle javnog povlačenja Paname iz inicijative Pojas i put, pobede proameričke vlade u Boliviji te svrgavanja vlasti Dine Boluarte u Peruu.
U Kolumbiji je ova politika poprimila oblik napuštanja saradnje u borbi sa drogama, povećanja carina na izvoz u SAD, uvrštavanja Petroa na „Klintonovu listu“ i oslobađanja bivšeg predsednika Alvara Uribea (najbližeg saveznika američkih neokonzervativaca u Kolumbiji). Ono što SAD traže jeste ekonomsko i diplomatsko slabljenje Petroove vlade svim sredstvima, kako bi se iznudila promena vlasti u Kolumbiji. Stoga ovaj sukob neće jenjati, nego će se nastaviti, pa čak i zaoštravati sve do izbora u Kolumbiji 2026. godine.
