Педагог и стручњак за територијални развој, са дугим искуством у анализи медија, друштвених покрета и политичког управљања за Два Југа пише о предизборној атмосфери у Хондурасу, његовим односима са суседима и страним силама, те могућностима за даљи развој земље која се, по његовој оцени, налази на преломној тачки своје историје.
Последњих година Хондурас је доживео политички преокрет који се не може свести само на промену власти. Партија Слободе и обнове (Libre) успела је да изгради снажан покрет заснован на идеји враћања достојанства и борбе против сиромаштва. Тај пројекат је донео нову енергију, нарочито међу младима, који у њему виде прилику за дубоку промену друштва — у економији, здравству, образовању и државним установама. Зато није изненађење што овај покрет улази у изборну трку са великом предношћу над конзервативним странкама које деценијама доминирају политичком сценом.
Ипак, та предност не јемчи и победу. Друга два утицајна кандидата — један из Националне странке, познате по корупционашким скандалима, и онај из Либералне странке, која се налазила у опадању и била принуђена привући делатнике са стране, могу објединити напоре. Ово ствара извесне ризике за победу Странке слободе и обнове и њене кандидаткиње Рикси Монкаде.
У Конгресу се очекује образовање доста уравнотежене коалиције. Левица може унеколико учврстити своје позиције с већим бројем посланика, али ће и десница сачувати своје заступнике. Тако да се може очекивати да ће Конгрес бити равномерно подељен између левице и деснице.
Парола владајуће странке, која ће с великом вероватноћом победити на предстојећим изборима, остаје иста: обнова земље у циљу коренитог преображаја читавог система — друштвено-економског, здравственог, образовног. То је снажна порука, која посебно привлачи младе, жељне промена у систему, битнијег побољшања услуга, опоравка јавних институција и делотворније управе.
Са друге стране, имамо опозиционе партије, чија се крилатица своди на то да ће владајућа странка довести Хондурас до још већег сиромаштва, несреће, кршења имовинских права, слабљења полиције и војске, раста криминала. Упорно понављају паролу „Никада више Либре“, представљајући владајућу партију као корумпирану снагу, која ће Хондурас вргнути у још већи хаос.
Која крилатица, који програм наилази на највећи одјек код становништва? то је, безусловно, програм владајуће Странке слободе и обнове, која нуди потпуно преуређење друштвено-економског система ради битног смањивања сиромаштва и ширења могућности грађана.
Један од кључних захтева друштва јесте реформа правосуђа и успостављање механизама који ће заиста казнити корупцију те ставити иза решетака оне што су корупцију претворили у начин живота и Хондурас гурнули у беду.
Проблем незапослености остаје болна тачка. Млади завршавају студије, али не налазе прилику за рад. Опозиција тврди да је влада својим окретањем ка Кини угрозила стране инвестиције, док влада истиче да су партнерство с Великом Британијом и нови економски споразуми са Кином прилика да се развије домаћа индустрија, технологија и инфраструктура. Ако се тај потенцијал оствари, Хондурас може ући у фазу стварног економског раста.
Безбедност остаје велики изазов. Скоро сваки Хондуран има лично искуство с насиљем или криминалом. Сви очекују правду и делотворну борбу с тим злом, како би се људи осећали слободно да живе, раде и граде своје послове без страха.
Једно од најосетљивијих питања данас је праведан порески систем. Мали део повлашћеног становништва — око 5% — не плаћа порез и ужива пореске повластице, практично ништа не враћајући држави. Пореско бреме пада на леђа сиромашних и средње класе, који и покривају социјалне расходе земље.
Медији у Хондурасу дубоко су подељени. Неколико независних дигиталних новина настоји да отвори простор за младе, жене и мале предузетнике, али традиционални медијски конгломерати остају у служби очувања старе структуре моћи. У новој дигиталној сфери, занимљиво је да такозвани „тик-токери“ не показују готово никакав интерес за политику – заокупљени су искључиво забавом, што показује колико је тешко изградити друштвену свест у времену дигиталне површности.
Односи са суседним земљама остали су стабилни и пријатељски, али промене у међународној политици, посебно прекид односа са Тајваном и приближавање Кини, донели су и ризике и очекивања. Неке гране производње, као што је извоз морских плодова, нарочито шкампа, претрпеле су губитке, док се још увек чекају конкретни резултати нових трговинских аранжмана са Пекингом. Са Сједињеним Државама односи су сложени: и даље постоје покушаји политичког утицаја преко појединих конгресмена, али се трговинске баријере постепено смањују.
Наши сународници у расејању, посебно у Сједињеним Државама, често гледају на политику у домовини са разочарањем и неповерењем. Њихове критике су оштре, али ретко прате политичке процесе изнутра. Многи су се већ усмерили ка животу и гласачком праву у земљи у којој живе. Ипак, њихов глас остаје важан подсетник да се политичке промене мере по томе колико људи одлучи да остане, а не да оде.
Владајућа странка има најјачи ослонац у младима, женама, сеоским заједницама и домородачким народима, који су први пут добили већу видљивост и подршку. У градовима је њен раст посебно приметан — што се види и у томе да главни град и најиндустријализованији региони данас имају градоначелнике наклоњене влади. С друге стране, у традиционалнијим, сеоским областима, опозиција и даље има снажно упориште.
Влада је уложила у обнову инфраструктуре, изградњу путева и осам нових болница, у побољшање услуга за пацијенте и у обнављање преко 13.000 школа. То су конкретни резултати које грађани виде. Али слабости су и даље видљиве — незапосленост, одлагање оснивања међународне антикорупцијске комисије, као и споро спровођење рефорама које би могле променити систем изнутра.
Као педагог, верујем да је кључ сваке трајне промене у образовању. Хондурас мора понудити младима школство у складу с технолошким и професионалним захтевима савременог света. Само образовано, свесно покољење може окончати циклус корупције и сиромаштва.
Зато данас стојимо на раскршћу. Старо се не мири са одласком, ново још нема снагу да се потпуно утврди. Пред нама је избор између прошлости и будућности. Ја верујем да је време да дозволимо да ново никне и процвета, јер Хондурас заслужује ново доба — земљу са више правде, више могућности и више достојанства за све своје људе.
