Мистерија стара 250 година: козе преживеле без капи воде на изолованом острву, научници збуњени
Бразилски научници покушавају пронаћи коначан одговор, који би решио мистерију опстанка коза на вулканском острву Санта Барбара, у саставу архипелага Аброљос.
Острво је дугачко километар и по, широко 300 метара, и на њему нема извора свеже воде. Дом је необичних животиња, које су, према историјским записима, вероватно оставили рани колонизатори.
Кључ за развој нових врста
Премда идеја да козе преживе у таквим условима делује невероватно, оне не само да су опстале, већ су се у последњих 250 година и размножавале, у тој мери да су постале претња локалном екосистему.
— Никада их нисмо видели да пију воду. Верујемо да су развиле нарочите механизме преживљавања, који их чине изузетно отпорним — каже Ерисмар Роша из Националног парка Аброљос.
Према једној теорији, козе су развиле способност да пију морску воду. Други сматрају да су неопходну течност добијале из биљке познате као тушт, или ледена трава (Portulaca oleracea), која садржи пуно воде.
Поврх свега, козе не само да су преживљавале, него су се често и близниле, што указује на то да су биле добро ухрањене и здраве. Њихова издржљивост и способност напредовања у крајњим условима могла би да буде кључ за развој животињских раса отпорнијих на климатске промене, нарочито у сушним регионима Бразила, што је подстакло додатна истраживања.
Посљедњих 27 коза измештено је с острва како би се спречило даље нарушавање станишта седам заштићених птичјих врста.
Један крпељ може бити кобан
Козе с отрва Санта Барбара тренутно се налазе у кампусу Државног универзитета у југозападној Баији (UESB), једној од бразилских савезних држава. Издвојен живот на острву могао је код њих развити генетске особености, настале услед живота у сушним условима с мало доступне воде, па су стога стављене у карантин, како не би дошле у додир са другим стадима. Јер, оне нису патиле од уобичајених болести које постоје на копну.
— Никада нису биле у контакту с крпељима, тако да само један крпељ може бити кобан. Такође немају паразите, што није добро, јер немају имунитет. Зато истраживање мора бити изузетно пажљиво — каже Роналдо Васконселос с Одсека за зоотехнику UESB.
Професор Димас Оливеира, такође са UESB-а, оцењује да истраживање може допринети унапређењу узгоја коза у полусушним регионима.
Тако ће се пратити њихово прилагођавање новој средини и бити им обезбеђена неопходна санитарна нега. Током хватања, животиње су добиле електронску идентификацију и узети су им узорци крви за генетске анализе. Уколико се потврди њихова генетска изузетност, планиран је програм очувања који укључује проширење стада, очување семена и ембриона, као и могућност расподеле животиња сточарима.
