Олга Пауновић: Избори у Боливији 2025: Анализа председничких кандидата и политичко-економске ситуације

С обзиром на постојеће податке, вероватно је да ће избори бити одлучени у другом кругу, а предност тренутно имају опозициони кандидати који су успели да привуку бираче разочаране унутарстраначким поделама у MAS-у и економским изазовима с којима се земља суочава.

Председнички и парламентарни избори у Боливији, заказани за 17. август 2025, представљају кључни тренутак за будућност политичког система ове андске земље. На овим општим изборима грађани Боливије бирају председника и потпредседника државе, као и чланове дводомне Вишенационалне законодавне скупштине (Asamblea Legislativa Plurinacional), која се састоји од Сената и Представничког дома. Укупно се бира 166 посланика: 36 сенатора и 130 посланика Представничког дома.

Ови избори се одржавају у изузетно сложеним условима – политичка сцена је дубоко фрагментисана, економска криза отежава свакодневни живот грађана, а институционална стабилност је доведена у питање. Растућа поларизација, тензије између различитих фракција унутар владајућег Покрета ка социјализму (Movimiento al Socialismo – MAS) и искључење бившег председника Ева Моралеса из изборне трке додатно компликују контекст. Моралесово искључење изазвало је унутрашње поделе у MAS -у, при чему је странка наступила са новим биномијумом (кандидати за председника и потпредседника), док је Моралес најавио оснивање одвојеног политичког пројекта.

Истовремено, опозиција није успела да изгради јединствени фронт, па у изборну трку улази више кандидата различитих идеолошких оријентација – од десничарског конзервативизма и национализма, преко центристичких и грађанских опција, до прогресивних и либертаријанских алтернатива. Укупно десет председничких биномијума такмичи се за поверење бирача, представљајући шаролики политички спектар и различите визије будућности Боливије.

Избори 2025. године имају и шири међународни значај. Као држава са највећим познатим резервама литијума на свету, Боливија је од стратешког интереса за глобалне технолошке и енергетске ланце снабдевања. Исход ових избора неће утицати само на унутрашње управљање и институционални поредак, већ и на регионалне геополитичке односе и на глобални баланс између демократских и ауторитарних тенденција у Латинској Америци.

1. Кандидати, странке и идеологије

Најзначајнији кандидат владајуће партије MAS-IPSP (Movimiento al Socialismo) је Едуардо дел Кастиљо, бивши министар унутрашњих послова у влади председника Луиса Арсеа. Он заговара наставак досадашњег модела у којем држава игра кључну улогу у економији, уз очување социјалних програма и државне контроле над стратешким секторима попут гаса и литијума. Ипак, MAS улази у изборну трку дубоко подељен, што додатно компликује њихов положај. Један од бивших лидера странке, Андронико Родригес, раскинуо је са MAS-ом и формирао сопствену левичарску алијансу – Alianza Popular. Његов програм комбинује традиционалне социјалистичке вредности са прагматичнијим приступом развоју, наглашавајући значај пољопривреде, локалне аутономије и подршке младима, посебно у руралним срединама. У трци је до краја јула била и Ева Копа, бивша градоначелница Ел Алта и некадашња председница Сената, која је наступала кроз покрет Морена. Она је покушала да артикулише нову урбану левицу фокусирану на инклузију маргинализованих заједница и локални развој. Иако је почетно имала значајну подршку, у јулу је повукла кандидатуру, остављајући снажан политички утисак и указујући на растући значај младих и жена у политичком животу Боливије.

На супротној страни политичког спектра налазе се бројни кандидати десног центра и деснице, који чине разједињену, али гласну опозицију. Самуел Дорија Медина, бивши министар и познати бизнисмен, предводи савез Унидад. Његов програм заснива се на фискалној одговорности, смањењу јавне потрошње и субвенција, као и јачању приватног сектора уз подстицање међународних инвестиција. Бивши председник Боливије Хорхе „Туто“ Кирога кандидује се у оквиру алијансе Либре. Он се залаже за либерализацију тржишта, дерегулацију и институционалне реформе, с циљем да се ограничи улога државе у економији и обнови правна стабилност. Још један истакнути представник деснице је Манфред Рејес Виља, бивши градоначелник Коћабамбе и бивши војни официр. Он се обраћа бирачком телу кроз ауторитарни и безбедоносно-популистички дискурс, са нагласком на инфраструктурни развој, јачање државног ауторитета и сигурносне реформе. Поред главних политичких блокова, у трци учествују и кандидати који представљају специфичне идеолошке и регионалне позиције. Родриго Пас Переира, син бившег председника Хајмеа Паса Саморе, представља Демократско-хришћанску партију и залаже се за децентрализацију власти, друштвену кохезију и промовисање традиционалних породичних вредности. Иако је иницијално као кандидат покрета Nueva Generación Patriótica најављиван либертаријански економиста Хајме Дан, његова кандидатура није потврђена од стране изборне комисије. Странка је остала без представника након што се и њен претходни кандидат, Фидел Тапија, повукао из трке крајем јула. Не треба занемарити ни регионално оријентисане кандидате као што је Џони Фернандес, градоначелнок Санта Круса. Он води кампању кроз савез Fuerza del Pueblo, са фокусом на економску аутономију источних региона, јачање локалне самоуправе и улагање у регионални развој. У међувремену, Пауло Родригес Фолстер, првобитно најављен као кандидат алијансе ADN – Libertad y Progreso, такође није прошао званичну регистрацију. Уместо њега, странка је кандидовала Павела Арасену, који промовише економски либерализам и грађанску стабилност кроз мере усмерене на слободно тржиште и смањење државне интервенције.

2. Политичко-економска ситуација

Боливија се пред председничке изборе заказане за 17. август 2025. године налази у дубокој политичкој и економској кризи. Боливијска економија суочава се са озбиљном стагфлацијом – комбинацијом успореног раста и високе инфлације. Инфлација је 2024. достигла 8, 82%, а девизне резерве земље готово су исцрпљене. У првој половини 2025. девизни курс на црном тржишту био је дупло већи од званичног, што је изазвало озбиљне поремећаје у трговини и снабдевању. Трговински дефицит у првих девет месеци претходне године износио је преко 300 милиона долара, док је увоз горива постао нужан због драстичног пада домаће производње. Један од најупадљивијих симптома кризе јесте готово потпуна дисфункција гасног сектора – некадашњег стуба боливијске економије. Држава сада увози гориво како би задовољила само основне потребе тржишта. Распродаја златних резерви, смањење кредитног рејтинга и растући јавни дуг додатно погоршавају економску стабилност. Иако председник Луис Арсе најављује раст БДП-а од 3,5% у 2025. и контролу инфлације, већина независних аналитичара оцењује да су ти циљеви нереални без дубоких структурних реформи. Паралелно са економском кризом, Боливија пролази кроз дубоку политичку дестабилизацију. Највећа криза избила је унутар саме партије MAS, која је била на власти више од 15 година. Сукоб између председника Арсеа и бившег председника Ева Моралеса, који се претворио у отворено непријатељство, поделио је странку на две зараћене фракције: „arcistas“ и „evistas“. Ова унутрашња борба парализовала је политичке институције и изазвала вишемесечне протесте и блокаде које су додатно нарушиле економију. Ево Моралес је покушао да се кандидује на изборима, али је Уставни суд потврдио његову дисквалификацију. Арсе се у мају 2025. повукао из председничке трке због ниске популарности и политичког притиска. Тиме су два најпознатија лица MAS-а елиминисана из изборне трке, остављајући покрет дезоријентисаним и слабим.

Избори 2025. године носе велике политичке и економске последице. Аналитичари попут бившег председника Карлоса Месе упозоравају да је Боливији потребна „радикална промена режима“ како би се повратило поверење у институције и обновила економска стабилност. Опозиција се нада да ће први пут после скоро две деценије окончати доминацију MAS-а, док бивше присталице те партије упозоравају на могућност социјалних немира и дестабилизацију уколико власт преузму снаге које обећавају приватизацију и либерализацију. Питање курса националне валуте, укидање субвенција и евентуалне девалвације боливијана посебно брине грађане. Потенцијално драстично повећање цена горива могло би да изазове нове протесте, нарочито међу сиромашнијим слојевима и аутохтоним заједницама, које су деценијама биле главни ослонац MAS-а.

3. Утицаји светских и регионалних сила

У савременом контексту политичке и институционалне кризе, Боливија постаје све значајнији геополитички простор у којем се преплићу интереси глобалних и регионалних сила. Унутрашње поделе, слабљење државних институција и економске потешкоће чине земљу подложнијом спољним утицајима – како оним традиционалним, тако и новим који долазе с Истока. Пошто се Сједињене Америчке Државе традиционално сматрају главним спољнополитичким актером у Латинској Америци, њихова позиција у савременој Боливији показује знакове узмицања. Након неуспелог покушаја државног удара у јуну 2024. године, у јавном простору су се појавила бројна питања о евентуалној улози САД, не нужно као директног актера, већ као силе чији политички утицај и историјско савезништво с опозиционим елитама стварају атмосферу у којој су такви догађаји могући. Иако су америчке власти званично демантовале било какву умешаност, перцепција о њиховој улози и даље је присутна у наративима домаће јавности, нарочито међу левичарским фракцијама које САД виде као подршку конзервативним снагама. Док се амерички утицај повлачи, присуство других глобалних сила – пре свега Кине, Русије и Ирана – постаје све израженије. У претходним годинама, владајућа странка MAS је развијала тесне односе са овим државама, отварајући простор за њихово ширење у стратешким секторима попут енергетике, инфраструктуре и безбедности. Кина је посебно активна у области експлоатације литијума, док Русија и Иран јачају политичку и војно-техничку сарадњу. Такви односи често долазе без демократских условљавања и контроле, што их чини атрактивним за власти које се налазе под притиском међународне критике. Унутрашње политичке и економске елите делују као важан канал спољног утицаја. Традиционалне пословне и војне структуре, које се противе редистрибутивној политици MAS-а, повезане су са конзервативним мрежама у региону и често се ослањају на америчку или регионалну подршку у покушајима да ослабе левичарске власти. Истовремено, дубоки раскол унутар саме MAS странке, између председника Арсеа и бившег председника Моралеса, додатно компликује односе са спољним актерима, јер се различите фракције оријентишу према различитим међународним партнерима у циљу јачања својих позиција.

У целини, политичка криза у Боливији ствара амбијент у којем међународни утицај постаје пресудан фактор. Институционална слабост, пад поверења у владу, економски проблеми и неизвесна изборна година отварају врата за ширу геополитичку динамику. Док се спољне силе боре за утицај, боливијско друштво и политички систем налазе се под притиском који долази и изнутра и споља, чинећи стабилност земље све неизвеснијом.

4. Улога бившег председника Ева Моралеса

Ево Моралес, бивши председник Боливије и оснивач Покрета ка социјализму (MAS), и даље игра кључну политичку улогу пред председничке изборе заказане за 2025. годину, упркос томе што му је Уставни суд онемогућио кандидатуру. Његов однос с актуелним председником Луисом Арсеом довео је до дубоких подела унутар MAS-а. Арсе је учврстио контролу над странком, док су Моралесове присталице формирале тзв. евиста фракцију, чиме је отворен простор за сукобе унутар самог покрета. Моралес је касније напустио MAS и најавио кандидатуру преко друге политичке платформе, а у једном тренутку покушао је да региструје нови покрет под називом ЕВО Пуебло – акроним за „Estamos Volviendo Obedeciendo al Pueblo“. Упркос покушајима, његова кандидатура је правно оспорена, позивајући се на уставне одредбе које забрањују више од два узастопна председничка мандата. Моралес се није повукао из политичког живота, већ је мобилисао присталице како би протестовали против одлуке Уставног суда. У мају 2025. организоване су масовне демонстрације у Ла Пасу, укључујући и позиве на блокаде путева и кампању политичког притиска на изборне и судске институције. Моралес је такође позвао грађане да гласају „нуло“, односно да пониште своје гласачке листиће као знак протеста због његове искључености из изборне трке. На тај начин покушава да делегитимизује предстојеће изборе и да укаже на оно што он види као институционалну неправду. Иако формално није кандидат, Моралес и даље има снажан утицај, посебно у регионима као што је Чапаре, где ужива широку подршку међу произвођачима коке и руралним становништвом. У исто време, његов однос са кандидатом MAS-а, Андроником Родригесом, остаје сложен. Док неки из евиста табора виде Родригеса као продужену руку Моралесовог политичког утицаја, други га оптужују да је изневерио Моралесове принципе подређујући се Арсеовој линији. Моралесова политичка стратегија, иако ограничена правно, остаје утемељена у његовој способности да мобилише масе, обликује јавни дискурс и дестабилизује доминатни наратив унутар и ван MAS-а. На тај начин, он остаје централна фигура политичке сцене, иако формално ван изборне трке.

5. Утицај покушаја државног удара 2024

Покушај државног удара који се догодио у Боливији 26. јуна 2024. године оставио је дубоке последице на политичку сцену и додатно продубио постојеће тензије између главних актера власти. На челу покушаја пуча налазио се генерал Хуан Хосе Суњига, бивши командант оружаних снага, који је неколико дана раније смењен са дужности након што је изјавио да ће спречити бившег председника Ева Моралеса да се кандидује на председничким изборима 2025. године. Тога дана, оклопна возила и војници појавили су се испред председничке палате у Ла Пасу, али покушај заузимања институција брзо је осујећен, а Суњига је убрзо ухапшен. Иако пуч није успео, инцидент је изазвао бурне реакције у земљи и иностранству, додатно дестабилизујући политичку ситуацију у земљи. Овај догађај додатно је продубио раскол унутар владајућег Покрета ка социјализму (MAS), који је већ подељен између присталица председника Луиса Арсеа и оних лојалних бившем председнику Моралесу. Моралес је покушај пуча описао као инсценирани догађај од стране саме владе, оптужујући Арсеа да је организовао „ауто-голпе“ како би ојачао своју позицију и скренуо пажњу са економске кризе. Арсе је, с друге стране, настојао да из свега изађе као одлучан лидер који је одбранио демократију. Међутим, брзина којом је пуч угушен, као и конфузне изјаве самог Суњиге након хапшења, у којима је имплицирао да је Арсе имао знања о плану, оставиле су простор за сумње и спекулације о стварним мотивима и позадини догађаја. Покушај пуча је такође осветлио дубоку институционалну кризу и слабости боливијског демократског система. Иако су главне војне структуре остале лојалне цивилној власти, сам чин показује да сегменти оружаних снага и даље имају потенцијал да прете политичком поретку. Такође, догађај се одиграо у тренутку када се земља суочава с озбиљним економским проблемима, укључујући пад девизних резерви, инфлацију и кризу у енергетском сектору, што је додатно појачало осећај несигурности међу грађанима. У том контексту, многи грађани изражавају све веће неповерење према институцијама и политичкој елити, без обзира на то којој струји припадају. Реакције међународне заједнице биле су углавном у прилог Арсеу, уз осуде покушаја војног преврата и позиве на очување демократског поретка. Међутим, у унутрашњем политичком дискурсу доминира атмосфера неповерења, оптужби и политичког опортунизма. Упркос томе што је био физички краткотрајан, покушај државног удара отворио је бројне дилеме о будућности боливијске демократије, улози војске у политичком животу, као и о правцима у којима би земља могла да крене уочи избора 2025. године.

6. Предизборна истраживања

Предизборне анкете у Боливији уочи председничких избора 2025. године указују на јасно изражену тенденцију раста подршке опозиционим кандидатима, док се кандидати повезани с владајућим Покретом ка социјализму (MAS) суочавају с падом подршке и слабљењем утицаја. Према истраживањима спроведеним у јуну и јулу, Самуел Дорија Медина и Хорхе „Туто“ Кирога издвајају се као водећи кандидати с подршком која се у различитим анкетама креће између 19 и 24 одсто за Медину, односно између 17 и 22 одсто за Кирогу. Њихова предност се одржава упркос томе што су разлике често унутар статистичке маргине грешке. Трећи на листи по популарности је Андронико Родригес, кандидат MAS-а који је у ранијим фазама кампање имао између 13 и 15 одсто подршке, али новије анкете бележе значајан пад на свега 6 до 7 одсто. Званични кандидат MAS-а Едуардо дел Кастиљо бележи још слабије резултате, с подршком испод 3 одсто. Уочљив је висок проценат неодлучних бирача и оних који најављују да ће поништити или оставити празне листиће – заједно чине и до 30 одсто укупног бирачког тела. Њихово опредељивање може имати одлучујући утицај на исход избора, с обзиром на то да ниједан кандидат тренутно не прелази праг од 40 одсто гласова с десетопроцентном разликом у односу на другопласираног, што би било довољно за победу у првом кругу. С обзиром на постојеће податке, вероватно је да ће избори бити одлучени у другом кругу, а предност тренутно имају опозициони кандидати који су успели да привуку бираче разочаране унутарстраначким поделама у MAS-у и економским изазовима с којима се земља суочава.

7. Закључак

Председнички избори у Боливији 2025. године могли би означити прекретницу у политичком развоју земље, представљајући више од пуког избора лидера. Они симболизују борбу између континуитета и промене. Упркос томе што Покрет ка социјализму (MAS) и даље има снажан политички утицај, његове унутрашње поделе и све израженије јачање опозиције отварају простор за потенцијални политички заокрет. Грађани ће одлучивати између различитих визија будућности – од традиционалне левичарске политике, преко центристичке фискалне дисциплине, до нових децентрализованих и либералних приступа. Исход избора у великој мери зависиће од способности кандидата да понуде одговоре на акутне друштвене и економске изазове, али и да понуде кредибилну визију развоја. У том смислу, ови избори нису важни само за Боливију, већ могу имати од‌јек и у ширем регионалном контексту Латинске Америке.