Национални изборни савет Хондураса је за 30. новембар 2025. године заказао свеопште изборе. Пресек стања у земљи тим поводом, посебно за Два Југа, даје новинар портала fueradelcamino.com Онорио Круз.
Пре неколико месеци, тачније у марту, одржани су основни избори. Три странке — Либерална странка, Национална странка и странка Либре — изабрале су своје председничке кандидате, као и кандидате за посланике и градоначелнике.
Званични председнички кандидат Националне странке је Насри Асфура Сабла, познат као Тито Асфура или „папи а ла орден“. Кандидат Либералне странке је Салвадор Насарала, телевизијски водитељ и спортски коментатор, који је прошао кроз све политичке партије, а на претходним изборима био изабран као потпредседнички кандидат странке Либре — тада се та дужност звала „председнички заступник“. Међутим, у влади није добио стварну моћ за сопствени будући председнички пројекат, па је напустио Либре и придружио се крајњој десници, окупљеној око Националне странке, десног крила Либералне странке и пословне елите која деценијама управља земљом и која се сада формирала као блок опозиције.
Када су у јавност процуреле информације о преговорима и о пукотинама и поделама међу њима, изгубили су легитимитет, јер нису имали народну подршку. То су биле препознатљиве личности из државног удара 2009, неке с оптужбама за корупцију, људи повезани с нарко-картелима, и народ их није прихватио као легитимну опозицију, која се практично распала.
У Либералној странци, кандидаткиња после основних избора постала је адвокат Рикси Рамона Монкада Годој — веома искусна особа, која је заузимала високе положаје у државној управи. У време председника Зелаје, била је министар рада и директор Националне електроенергетске компаније. У време државног удара била је један од координатора процеса народног референдума, који је добио назив „четврта изборна урна“.
Рикси је у овом, као и у претходном мандату, била чланица Националног изборног савета (раније Врховни изборни трибунал), у коме три саветника ротирају на дужности. На последњим изборима, када је победио Либре, она је већ била на том положају. Потом је у новој влади, коју води председница Сиомара Кастро, постала министарка финансија, затим министарка одбране (са тог места је поднела оставку у мају прошле године). Тако је прошла више кључних државних позиција и сматра се врло способном.
У овом тренутку десница у Хондурасу покушава да се организује као опозициони блок, који укључује исте људе што су учествовали у државном преврату и људе повезане са корупцијом и нарко-картелима. То је показатељ да су врло забринути због наредног изборног процеса. Опозиција је свесна да сада постоји члан Националног изборног савета који надгледа процес и неће дозволити крађу, као што се тврдило да је било на двама претходним изборима.
Тренутна ситуација у земљи
Садашња влада има подршку институција и знатног дела народа, који је имао користи од њоме разрађених разних макро- и микро-пројеката. Земља тренутно има финансијску и политичку стабилност. Премда је борба против нарко-картела тешка и не може се решити за само три године, влада ради на томе. Наравно, последице нарко-трговине и даље изазивају несигурност, али ти изазови се постепено решавају.
О улози медија
Велики корпоративни медији понашају се као и увек — служе интересима елите и шире говор мржње против левице или било каквог алтернативног прогресивног размишљања. Изрази попут „њангарас“ (погрдно за левичаре) и „комуњаре“ се користе често. Те критике нису конструктивне, већ су засноване на мржњи и лажима. Нажалост, пошто су ти медији масовни, јавност често понавља оно што у њима чује и види.
Како народ види ситуацију
Садашња политичка ситуација се стално мења, али у овом тренутку, народ у Хондурасу је углавном миран. Како кажу неки аналитичари: „Ако нешто Хондурани добро умеју — то је да изађу на изборе“. Народ воли да учествује на изборима и нада се да ће овај процес бити прозрачан, миран и слободан. Народ жели да се настави преображај земље: побољшање државне управе, смањење нарко-трговине и сиромаштва, побољшање конкурентности и угледа земље, више улагања у велике пројекте. Радници, трговци, пољопривредници, жене, омладина — сви углавном позитивно гледају на рад владе. Инфлација није порасла, многе потребе су задовољене, и народ очекује да ће влада знати да управља изазовима и да настави са реформама.
