У области основног преживљавања, повезаној са светом намирница, поштено је рећи да су покушаји опоравка предузимани у два главна аспекта. Прво, консолидовање културно-производних сектора, унутрашња производна географија Венецуеле, углавном Андска регија, у којој су накупљени производни капацитети за узгој поврћа, као и планински региони неколико држава на приобаљу земље, као што су Фалкон, Анзоатеги, обална зона државе Ла Гвајра, околине самог Каракаса и планинска подручја на истоку подржавају производњу поврћа, корењача и гомољача. Осим тога, у неким честицама равничарске осовине реке Ориноко запажа се продуктиван раст житарица, где је акумулација културе, потенцијала, производне, пољопривредне и агроиндустријске инфраструктуре имала темељан значај за одржавање минималног нивоа производње, која је Венецуели омогућила преживљавање. Мануел Арчинијега, друштвени радник, инжењер консултант и промотер енергетских, индустријских и пољопривредних развојних пројеката и саветник организације „Јужни мост“, говори за издање „Два Југа“ како Венецуела преживљава у условима невиђених санкција Сједињених Држава и њених савезника.
Био је важан процес развоја сточарства, иако није било комерцијализације сточарских и биволских ресурса, што је у Венецуели било значајно у последњих 7-8 година, јемчећи добијање најквалитетнијих беланчевина за целокупно становништво, али у оквиру обичног тржишта. Постоје основне намирнице као што су јаја, риба, углавном сардине. Риболов у унутрашњим водним резервоарима и морски риболов су такође омогућили да се неколиким врстама рибе подржава опстанак становништва помоћу животињских беланчевина у критичним годинама. Риболовна делатност, повезана с пољопривредном делатношћу, углавном производњом јаја, имала је још непосреднији утицај на производњу беланчевина. Риболов и винарство данас развијају предузећа, јавне организације и занатски риболовци. То је о привредна делатност која је утицала на преживљавање Венецуеланаца у годинама кризе.
Развијена је и нова грана и проверени лекови природног порекла, које су Венецуелански институт за научна истраживања и друге организације, Министарство здравља, користиле заједно са Министарством науке и технологије у јеку блокаде лекова , због економске немогућности њихове набавке. Ова скромна производња лекова биљног порекла, прерађених путем фитохемије, биохемије и алтернативне фармацеутике у Венецуели омогућила је да се изађе на крај са главним проблемима здравствене заштите, и посебно постигла значајан успех у борби с ковидом-19. Када је блокада мало пробијена и међународна трговина лековима из Венецуеле се ослањала на увоз лекова углавном турског порекла из Индије, а у конкретном случају с вакцинама имамо подршку и међународну солидарност од стране Русије с вакцином Спутњик В, Кубе са њеном вакцином, а осим тога, у Венецуели се запажа раст у фармацеутском сектору са приватним компанијама.
Напослетку, треба рећи да је ту и тема социјалне економије, која је добила подстицај у најбољем тренутку политичког развоја владе председника Чавеса. Овај субјект социјалне економије, повезан са комунама, радничким саветима, радничким саветима, омогућио је у неким секторима стварање солидарности и производне мреже са другачијом логиком, упоредо са делатношћу комерцијалних сектора, који су имали могућност опоравка пре 5 година, што указује на то да свет сада посматра процес очигледне обнове привредне активности у Венецуели, пошто је трговински чинилац, повезан и са одрживошћу динамичних граница с Колумбијом и Бразилом, омогућио размену споредним робним производима и додатним прехрамбеним производима. Ово је омогућило обнову комерцијалних пројеката, тржних центара, прехрамбених продавница, великих самоуслуга, супермаркета, окончавши пре око две године с несташицама и створивши значајну разину понуде на националном тржишту, како прехрамбених производа, лекова, тако и друге врсте робе које је друштво постепено почело да троши, као и опреме, пластичне робе за домаћинство, школског прибора итд.
И најзад, морамо истаћи стање економских пројеката, повезаних са делотворношћу геополитике, геостратегије, геоекономије у међународним односима, јер у Венецуели је веома важна култура потрошње пшенице са становишта пекарства, израде тестенина, и ова динамика може бити постојана, будући да се сва пшеница која се троши у Венецуели увози захваљујући веома практичном, врло конкретном мерењу месечних испорука које је влада постигла за све што се тиче пекарских пећи, пекара, приватних произвођача тестенина, кроз понуду која је већ на снази и трајаће око 4 или 5 година под посебним условима од стране Руске Федерације, што је било веома значајно.
Такође истичемо и ценимо енергетску подршку, коју су за одржавање петрохемијских објеката и обезбеђивање горивом, мазутом, дизел-горивом и нарочито бензином у најкритичнијем тренутку блокаде и опсаде припремила прва четири велика теретна брода, послата од Исламске Републике Иран, који су одиграли одлучујућу улогу у обнављању рада како приватног тако и јавног превоза, као и возила свих величина, приватних превозних средстава, теретног и јавног превоза у државном и приватном сектору. Подршка Ирана у снабдевању и продаји горива под посебним условима одиграла је веома важну улогу у обнављању економских процеса у Венецуели.
Коначно, у Венецуели се очекује опоравак међународне туристичке активности и прилив туриста из разних делова света, а посебно постоје посебни програми који су омогућили грађанима Руске Федерације, колегама из Кине, посетиоцима других националности долазак по циљаним програмима и додатно многим људима из Европе, Мексика, САД. У Венецуелу долазе и грађани из Латинске Америке. Оно што суштински треба жалити у читавој овој критичној фази јесте феномен миграције у венецуеланском друштву, са којим се никада нисмо сретали. Економски ефекат је такође везан за дознаке које део имиграната шаље као скроман приход, али који на крају крајева битан значај у националном економском ланцу за њихове породице и за националну економију.
Ово што је описано представља моје читање критичне стварности последњих година, посебно десетлећа од 2014. до 2024. године, и надам се да ће то у неком смислу бити усвојено као лекција народима света у погледу опстанка мирног, стабилног друштва, подвргнутог шеми хибридног рата, дестабилизације и међународне блокаде, као што се то десило са Венецуелом од стране САД и ЕУ, с упоредним балансирањем на ивици опстанка друштва и истовременим повећањем диверзификације његове унутрашње динамике. У том контексту, међу озбиљним тешкоћама издваја се то што је способност одржавања пословања наше главне нафтне, петрохемијске и гасне компаније пострадала, док је производња значајно смањена. Одржавање пословања компаније на нешто мање од трећине њеног нормалног капацитета током више деценија је можда главно достигнуће економског развоја. Затим треба рећи да је 2020, 2021, 2022 и 2023. године постојао прозор за продају гвожђа, углавном продаваног компанијама из Турске, што је на неки начин јемчило извесно олакшање прилива новца венецуеланском друштву.
