Како обични Венецуеланци примају одлуку САД да поново пооштре санкције и престану да купују нафту од Венецуеле?
Ситуацију са санкцијама венецуеланској нафти aнализирамо заједно са Жан-Полом Мерцом, професором међународних односа на Боливаријанском универзитету у Венецуели.

При анализи треба узети у обзир неколико фактора:
1-Историјска зависност венецуеланске привреде од нафте, заједно с историјском тражњом САД као главног потрошача, иако су убедљиви разлози, подразумевају околности које се развијају већ неколико година.
2- Парадоксално, политика једностраних принудних мера (ЈПМ) коју је иницирао бивши председник Обама је укључивала две могућности за развој догађаја у Венецуели: потрагу за прехрамбеном самодовољношћу и уразноличавање производа и клијената, што је током времена резултирало смањењем утицаја ЈПМ.
3- Замах група попут БРИКС-а значи да је глобални финансијски систем, подређен западним интересима, у опадању, уступајући место новом обрасцу, где земље најпре прихватају плаћања у локалним валутама, а затим отварају пут за коришћење нових валута.
4- Упркос Трамповој реторици, стварност је да је неопходно анализирати инфраструктуру вађења, дистрибуције и прераде нафте у САД да би се схватило да је коришћење сопствене нафте далек и скуп циљ, и да венецуеланска нафта има низ предности које компаније попут Шеврона настављају да користе.
5- Постепеном диверзификацијом потрошача, Венецуела постаје све мање зависна од политичке динамике Сједињених Држава, што обезбеђује растућу финансијску независност која се огледа у све мањем утицају ЈПМ.