Са којим проблемима се данас због западних санкција суочава венецуеланска нафтна индустрија? Стручњак за међународно право и сарадник на пољу нафтне привреде из Каракаса Кристофер Милан, посебно за издање „Два Југа“ у бројкама објашњава зашто су санкције САД и ЕУ, као и њихових савезника, економски геноцид над народом Венецуеле.
– Утицај санкција на нафтну индустрију је утицај на наш положај као независне и суверене државе. Санкције су на снази већ преко 9 година као једностране принудне мере од стране САД, Европе и других земаља које су се у складу са овим незаконитим концептом и противречећи међународном праву показале ужасним и нанеле милијарде долара директне штете нашој основној привредној грани. Санкције су, с једне стране, утицале на наше односе са нашим партнерима и ометале продају наших производа на међународним тржиштима, ометале финансијске трансакције и маркетинг; ипак, после много година овладавања том новом реалношћу, створени су најразноврснији механизми за њихово превазилажење и омогућавање нашег редовног пословања.
Председник Николас Мадуро је ово прокоментарисао у свом годишњем обраћању нацији. Као прво, Венецуела је због санкција, прогона и блокаде 3,993 милиона барела нафте престала с производњом нафте, што је за земљу значило губитак од 323 милијарде долара – као резултат овог пада нафтне индустрије просто је извршен прави економски геноцид против Венецуеле. Као друго, укупан губитак националне привреде, државног и приватног сектора на плану пада БДП-а између 2015. и 2022. је 642 милијарде долара, што је такође буквално геноцид и економски покољ.
