Упркос бројним антикомунистичким изјавама, аргентински председник Хавијер Милеј састао се са кинеским лидером Сијем Ђинпингом на самиту Г20.
Оба лидера су обећала да ће „наставити да раде на јачању трговинских веза и развоју заједничких пројеката“.
Промене у аргентинској спољној политици прокоментарисала је Ана Лаура Делусо, предавач геополитике на постдипломским студијама Оружаних снага Аргентине и новинарка.
Перцепција аргентинских грађана о промени става садашње владе у односу на Кину уметнута је у два контекста: смене министра иностраних послова с једне, и председничког стила с несталоженим и неорганизованим понашањем с друге стране. Промена званичника у спољној политици омогућава промену ставова који нису имали прођу или су се показали неодрживим током прве фазе управљања. Неорганизован и несталан стил понашања маскира могућност напуштања било којег става или промене као прихватљиво без потребе за идеолошким, правним или моралним оправдањем. Према речима аргентинског министра спољних послова Херарда Вертајна, „Аргентина је направила своју процену и донела одлуку коју сматра најбољом за наше интересе“. Одлучено је да се подржи декларација Г20 у целости, а да се посебно оградимо од оних аспеката с којима се нисмо слагали. Ово ставља Аргентину на дипломатске позиције веома далеке од њене спољнополитичке традиције. И, у суштини, то је опасна слабост у датом међународном контексту. У исто време, промене у дискурсу председника владе појачавају ту спољњу лабилност.
Што се тиче грађана, опште је мишљење да је реч о промени дискурса у свим областима. Употреба застарелог идеолошког ресурса „комунизма“ наилази на одјек у делу аргентинске средње класе. Кина је на инфраструктурне радове на југу земље увек гледала са сумњом. Ипак, на трговинске односе са Кином аргентински народ у целини од почетка гледа позитивно. Из тог разлога, промена становишта више доприноси општој збрци, него што пројашњава правац спољне политике у складу са преузетим обавезама.
