У другом кругу председничких избора у Уругвају, одржаном у недељу, победио је кандидат леве опозиције Јаманду Орси (партија „Широки фронт“ – „Фронт Амплио“).
Недуго пре избора, за издање „Два Југа“ о политичкој ситуацији у Уругвају је говорио Мартин Пулгар (Венецуела) – политиколог, специјалиста за маркетинг, магистар филозофије рата, универзитетски професор из области међународне политике, геополитике, безбедности и одбране, водитељ радио програма „Geoestrategia del Sur“ на Радију дел Сур у Каракасу.
Избори у Уругвају се одвијају у условима поларитета који одавно постоји у тој земљи – дуализма левице и деснице, наравно, донекле умереног, није да је у овом тренутку било могуће замислити два већа сучељена пола, што у извесној мери доводи у питање статус кво уругвајског политичког система.
Али, на овај или онај начин, ова два услова су постављена. У првом кругу, Амплио Фронт је очигледно победио, очигледно и развикано. Ова победа је Амплио Фронту донела парламентарну већину, и у таквим околностима се иде у други круг, пошто кандидат Амплио фронта, Орси, није победио.
Орси није успео да оствари већину од неопходних 50% плус један за победу у првом кругу. Овим се, наравно, отвара могућност постројавања целокупног десничарског сценарија око кандидата Алвара Делгада.
Ово се добро уклапа у ситуацију поларитета, који карактерише Уругвај последњих година.
Под повољним условима, парламентарна већина добијена у првом кругу очито иде у корист Амплио фронта и кандидата такође изабраног од Амплио фронта, где он има највеће шансе за победу. У тој причи постоји могућност победе деснице, и у том случају ће се она окренути фракцији Фронте Амплио.
Мислим да је то манифестација изборне кампање, кампање у којој сте на другом месту и можда желите да откинете део бирачког тела свог противника, имајући у виду да, већ у складу с тим колико у томе будете успешни, два-три бода разлике не значи мало, ако погледамо изборни ток и бирачки списак Уругваја, који је земља са прилично малим бирачким списком у изборном смислу.
Тако да се можда управо у томе састоји стратегија – тражити могућност стварања десничарске понуде, како би се видело може ли се превазићи овај фаворитизам последњих дана, који десници сада не иде у прилог, али фаворитизам који има Фронт Амплио, с отварањем могућности стварања шире владе или неке врсте коалиције с левичарским секторима у својој хипотетичкој десничарској влади.
Мораћемо видети да ли ће ово имати икакву изборну животност, верујем да је ово прва опција за победу, Амплио Фронт може победити и то ће довести Уругвај до нове верзије напредњаштва у Латинској Америци за ове секторе левих и снага левог центра. Наравно, као противтеже оном тријумфу Милеја и његовог десног крила, које је такође присутно и веома активно у Јужном конусу, углавном у Аргентини и Чилеу, који предлажу обнову власти. Као и, наравно, Болсонаро и болсонаризам у Бразилу.
Углавном због политике коју је Милеј спроводио у Уругвају, а која је имала пресудан утицај на аргентинско становништво, оно што Амплио фронт ради у Уругвају могло би да буде важан успех за левицу. Фронт Амплио у Уругвају могао би да буде демонстрација постојања другачије политике када је реч о преоријентацији земље ка државама Латинске Америке, у овом смислу према државама Латиноамеричког Јужног конуса, на другачији начин и са већим друштвеним успехом, који не нарушава политику интеграције и подршке народним пројектима и државама благостања, што нуди Милеј са својом моторном тестером.
Мишљења сам да би Уругвај могао постати занимљив излог политике социјалне интеграције, укључивања народних слојева у власт, као отпора ретроградном и фашистичком виђењу које се нуди у Аргентини. Сматрам да се ова два модела могу супротставити уколико Амплио Фронту успе да освоји власт. Мораћемо сачекати, мада не мислим да се они јако разликују једни од других, поларизација између два кандидата тренутно није велика.
У Уругвају, мислим да она одржава одређени ниво умерености по питању суштинских вредности које су дуго биле покретачка снага уругвајског друштва, рецимо благостања, државе благостања која делује у Уругвају, и нуди спасавање неких елемената који су такође страдали од кризе и деловања садашње уругвајске владе.
