Наш партнер у Латинској Америци, континентално издање Correo del Alba, интервјуисао је Олгу Алварез, уставног правника, стручњака за изборне системе и међународног консултанта и саветника по питањима везаним за изборно законодавство и изборне системе. Тема разговора била је шта се догодило на изборима 28. јула у Венецуели, када је опозиција оптужила Мадура за преваре на гласању и узурпацију власти. Наш колега, уредник Correo del Alba Крис Гонзалес, покушала је са госпођом Алварез разабрати ко је у праву, а ко се једноставно служи манипулацијама да посеје поделе у венецуеланском друштву.
У Венецуели су 28. јула одржани председнички избори на којима је председник Николас Мадуро био супротстављен Едмунду Гонзалесу и другопласираној Марији Корини Мачадо, која је представљала прозападну опозицију. Почевши од поднева тог дана, догађаји су почели мењати регионални политички пејзаж, прелазећи оквире националне сфере и налазећи се под утицајем како виртуелне стварности на интернету, тако и традиционалних гласила. Као правник, како ви оцењујете ситуацију?
– Наравно, изборни развој процеса је био ванредан. Али оно што смо видели после 28. је, прво, опозицијско непризнавање изабране власти, што подразумева непознавање Устава и свих правних норми које регулишу изборна питања, као и питања мирног суживота. Следећег дана, Изборна служба је објавила први извештај, са 80% обрађених записника, што указује на неповратан тренд.
Неповратан тренд?
– Да, тренд је био неповратан, односно није било шансе да се у другом извештају десе приметне промене. Сви ми који смо упознати с изборном статистиком и који смо посматрали сличне процесе у региону знамо да у одређеном тренутку, када разлика између једног и другог кандидата пређе, на пример, пет поена, трендови постају неповратни. Ипак, у овом случају, Изборна управа је сачекала да добије значајан део од укупног броја поднетих записника да би збројила резултате и затим поделила гласове. Кандидат Николас Мадуро освојио је 51%, други – 40%, а остали заједно – 4,6%.
Следећег дана, Изборна управа се, користећи своје правне могућности утврђене Законом о изборним процесима, припремила да прогласи изабраног кандидата, који је у овом случају био Николас Мадуро.
Како је могуће да су опозициони лидери много пре објављивања извештаја CNE (Националног изборног савета) изјавили да имају записнике и да су освојили више од 70% гласова?
– Ми који проучавамо изборе смо то већ прочитали, јер су о томе причали у својој кампањи. На крају кампање, можете видети у изјавама Едмунда Гонзалеса да су рекли да се спремају саопштити своје резултате и да ће управо они бити узети у обзир. Хтели су да игноришу изборни орган, то су отворено изјавили. Ово за нас не представља изненађење.
Да ли је опозиција борила за своја права?
– Не, они то нису урадили. Никакво оспоравање пред надлежним органом се не дешава. Ко је надлежни орган? Изборна комора Врховног суда, орган изборне надлежности који разматра све случајеве поништавања и приговора на процес.
Зашто опозиција тражи записнике? И зашто CNE не објављује резултате на сајту? Није ли свеједно? Да ли су записници тражени у другим процесима?
– Председник колегијалног тела Елвис Аморосо рекао је да су они мета сајбер напада великих размера на цео систем. Значи, шта? Да би се успорила испорука првог информативног извештаја, врши се тотализација.
По логици човека који помало зна како се решавају питања изборних система на континенту, када се налазите у таквој ситуацији, очигледно покушавате да заштитите податке од било каквог масовног напада. Напад успорава пренос података на место за пребројавање.
Када Марија Корина каже да „имају листиће“, да ли је то нешто ванредно?
– Не, то је обична ствар, сви сведоци имају записнике. Имају еквивалент обрачунског листа који машина избацује после затварања биралишта, а пре преноса се штампа обрачунски лист резервисан од стране Изборног већа. Затим се он преноси и одмах се праве копије како би сведоци странака могли да се увере да је записник који је одштампан пре преноса исти као онај који је одштампан после преноса.
Шта се тамо десило?
– Прво, нико у овој земљи не може узурпирати функције Изборне управе, а да притом не почини тешко кривично дело. Они стварају паралелну реалност, исту као приликом прелазног периода са Гвајдоом, само ће овога пута бити мало жешћи. Они говоре о записницима, али ако нађу да је дошло до неслагања, прекршаја, квара, преваре, како они то називају, онда ће морати да се обрате Врховном суду. Ако имате разлику од 30%, нико не може другачије одлучити, али у Изборну комору нису отишли – зашто? Зато што лажу, и ја не могу мислити да су записници законити, јер да би били законити, морају бити оверени од изборног органа. Све и да су хтели оспорити те записнике, морали би их најпре оверити у CNE, а затим поднети у свом предизборном приговору или обраћању за заштиту, али то се није догодило. Дакле, не можете придати веродостојност или законитост поступцима који за нацију ништа не значе.
Још један догађај који је изазвао спорове у иностранству је проглашење Мадура за новог изабраног председника, који је добио 80 одсто гласова. Може ли се то учинити?
– Ко је рекао да је то 80%? CNE је у том временском периоду морао постићи кудикамо већи напредак у сабирању гласова добијених од Изборне службе. У коначни збирни записник се уписују важећи листићи, они који су пропраћени, они који из неког разлога нису проверени те запажање зашто нису пажљиво проверени. На пример, ако има два или три центра која су изгорела, гласачки листићи били оштећени итд. Све је то назначено у Завршном акту.
Одговорни за ширење лажне матрице записника натерали су људе да их траже и имали су за главни циљ да посеју сумње у погледу избора. Као одговор, председник Мадуро представља спорни предизборни позив. Шта има у њему?
– Прво, није тачно да је председник проглашен са 80 одсто записника. Друго, терет доказивања је на ономе ко оптужује за превару, што Марија Корина Мачадо с Едмундом Гонзалесом није урадила. Николас Мадуро, који је имао легитиман интерес да се ситуација разјасни, поднео је спорну изборну жалбу Изборној комори Врховног суда. Не знам цео захтев, али из представке се види да је у току сравњивање записника процеса, објективних информација које постоје. Такође је затражио од Изборне коморе да позове све заинтересоване стране, укључујући странке и кандидате укључене у изборни процес, како би могли да сниме записнике и доказе које имају да би CNE могао упоредити записнике. Може се доказати неколико ствари, укључујући и оне које је председник тражио, као што је манипулација записницима на сајту који је Марија Корина поставила.
Захтевани записници су корисни само за странке и за поступке оспоравања. Крајњи резултат је оно што се обрачунава и јавно приказује на страници CNE која је претрпела масовни напад. Венецуела има још 30 дана да покаже резултате, то је рок предвиђен законом.
CNE није обавезан да објављује записнике; они су доказ за странку која жели да упути изазов. CNE чува записнике потписане од стране учесника седнице, председавајућег седнице и присутних сведока. У питањима избора, тај рок траје најмање шест месеци, осим ако нема приговора; а ако дође до проблема, он траје и заштићен је много дуже за догађаје овог типа. То је оно што ће ући у административни досије.
Изборна управа је једини орган опуномоћен за извођење закључака, изношење одлука о резултатима и проглашење изабраних кандидата. Нема више ничег, једини орган који може преиспитивати поступање Изборне управе је Врховни суд, у његовој Изборној комори или у његовој Уставној комори, у зависности од тога које се питање оспорава и који орган и одлуку оспоравате. Али, у начелу, управо је Изборно одељење, како је утврђено Уставом и Органским законом о Врховном суду, орган одговоран за пријем притужби. Убеђени сте да је кандидат неправилно проглашен? Оспорите то доказима, с елементима убеђивања, како би жалба била узета у разматрање. С друге стране, реч је о превари? Докажите то. Терет доказивања лежи на лицу које проглашава или разоткрива превару, а не на оптуженом, што је у очима закона апсурдно.
У случају Марије Корине Мачадо и Едмунда Гонзалеса из Платформе за јединство (PUD), они су позвали друштвене мреже да траже сведоке на биралишту, пошто у њиховом суставу нису имали борце који би могли бити сведоцима. С обзиром на познате недостатке у јавној комуникацији, не верујем да су добили значајније тумачење главних догађаја. Волела бих да је тога код њих било и да је проценат листића што га износе био тачан, па да су то представили.
