Колики је обим производње дроге у Боливији и шта овде ради албанска мафија? Како се власт бори против те пошасти и шта има Европска унија с тим? А шта боливијске власти раде за заштиту жена од родног насиља и контролу над илегалним прометом оружја? Габријела Рејес Родас, међународни консултант за питања организованог криминала, незаконитог промета наркотика и безбедности грађана, извршни директор Боливијске опсерваторије за безбедност грађана и борбу против наркотика, посебно за издање „Два Југа“ одговара на ова питања.
Може ли се проценити колики је обим производње и трговине дрогом из Боливије ван њених граница?
Боливија има своју посебност и један је од три главна произвођача листова коке после Колумбије и Перуа. Међутим, производња листова коке чини око 8 до 9% укупне производње ове три земље, при чему је Колумбија земља која производи највише листова коке. Као што је познато, лист коке је сировина за производњу кокаина, па је Боливија и један од главних произвођача кокаина у региону после Колумбије и Перуа, јер за то има услове. То је први елемент. Други елемент је да у Боливији није откривено присуство, рецимо тако, боливијских картела као таквих.
Динамика производње и промета наркотика састоји се у томе да су боливијске криминалне организације пружаоци услуга, односно да су подуговарачи великих картела и транснационалних група за производњу и трговину дрогом, као што је Primeiro Comando da Capital („Прва престоничка команда“) – PCC. Дакле, ако PCC купује боливијске наркотике, испоручује их у луку Сантос у Бразилу и намерава да их отпреми у Европу, онда он закључује подуговор за производњу у зависности од врсте производа који му је потребан, што подразумева, на пример, степен чистоће кокаина.
Постоји такође кокаин, који се у Перуу производи од перуанских листова коке, перуанске базне пасте, али у Боливију долази на пречишћавање, односно дораду, а очигледно налази и примену у Боливији. То јест, постоји кокаин који је, може се рећи, пола перуански, пола боливијски, а други је 100% боливијски. Тако да ову врсту услуге закључују и ПКК, приватне безбедносне компаније, дајем пример приватних безбедносних компанија јер оне склапају и уговоре с криминалним организацијама које допремају терет малим авионима од места производње, до нпр. границе са Бразилом или границе са Парагвајем. У ову врсту опслуживања спада, на пример, оно што се назива допреми и искрцај, то јест, одговара се за бензин, за пилоте итд, итсл. Постоје и други људи који надгледају такође питање складиштења, сакупљања итд, итсл, а то је већ друга услуга.
Тако ћете у Боливији чути о клановима попут клана Лима Лобо, породичним клановима које води тај клан Лима Лобо. Он делује махом у региону Бени, који нуди ову врсту услуга. А Боливија је, авај, такође постала, рекла бих, уточиште за трговце дрогом.
Јарки пример је трговац дрогом Себастијан Марсет, којег траже Еуропол и Интерпол због слања више од 16 тона кокаина из Парагваја, уопште из Јужне Америке, и показује се да је доспео на црвену потерницу марта 2022. Међународна потерница, а он је био у Боливији, и у Боливији га нису ни крили, деца су му ишла у школу, имао је фудбалску екипу, учествовао на журкама, у видео снимцима… Са „црвеном потерницом” Интерпола он је живео мирно и непримећено. А имао је породицу, његова деца су имала праве личне карте са презименом Марсет.
Осим тога, оба председника, Уругваја и Колумбије, Лакаље Поу и Петро, говорили су да Боливија не само што се бави производњом кокаина, него и наркотрговци теже да дођу у ову земљу. Колумбијска војна обавештајна служба обнародовала је да ће, према њеним анализама, главни вођа Чонероса, најопасније и најокрутније међународне банде у Еквадору, онај што је изазвао разне нереде у затворима пре пар година, који су довели до безбедносне кризе у Еквадору, живети у Боливији.
Тако је Боливија постала уточиште трговаца дрогом, од којих су многи такође повезани са РСС. Чланови РСС, припадници средњег и вишег ранга, које тражи бразилско правосуђе, по овом питању могу наудити Боливији.
Што се тиче обима производње и промета дроге, на међународном нивоу постоји показатељ којим се служе међународне полицијске организације, наиме: укупна количина заплењених наркотика представљаће 10% онога што циркулише на тржишту земље.
Тако је, на пример, у Боливији прошле, 2023. године, заплењено 32 тоне кокаина, па се према томе мање-више може проценити да је 2023. године само у земљи циркулисало око 320 тона кокаина.
Испада да без обзира на тако чврсту „уплетеност“ Боливије у ткиво наркотрговине у Латинској Америци, овде нема картела?
Као што сам већ објаснила, конкретних боливијских картела нема, постоји снажно присуство страних картела: РСС из Бразила, присутна је команда Вермело, зна се и за албанску мафију и да су неки њени чланови ухапшени, зна се и за неке чланове или сараднике Картела нове генерације Халиско и картела Синалоа, познато је да су овде покушавали да изведу неке операције.
На Балкану постоји стереотип да су кокаин и жвакање коке широко распрострањени у Латинској Америци… Да ли је то тачно и како се власт бори против тога?
Боливија спроводи усклађену политику искорењивања листова коке, али такође добија велику подршку од Европске уније, која је, да тако кажемо, главни партнер. Боливија је 1. новембра 2018. протерала америчку DEA (Управу за сузбијање наркотика). Другим речима, Боливија није добијала помоћ САД по овом питању од 2018. године. Помоћ долази од Европске уније, и представља буџетску подршку од 64 милиона евра, подељених на пет година. Конкретне теме: борба против незаконитог промета наркотичким супстанцама и свеобухватан развој свега што се тиче коке, с обзиром да је кока заштићена у Боливији. Кока је заштићена уставом, коришћење листа коке је легално, историјски признато, не само међу староседелачким народима.
Жвакање коке је дозвољено само у Боливији, и њена потрошња је у порасту, овде можете жвакати лист коке чак и с ароматизаторима, с воћним укусом, укусом жвакаће гуме, с ред-булом, са чим хоћете. Све чешће се у продаји може видети иситњени лист коке. Раније се то виђало само на местима неформалне трговине, данас се може видети чак и у супермаркетима, у продавницама, то јест, уочљив је раст производње, али и потражње коке.
Употреба кокаина у региону је релативно ниска, али расте углавном у Бразилу. Бразил је главно потрошачко тржиште за, рецимо, кокаин у различитим државама, и то заиста привлачи велику пажњу и на крају би могло да постане проблем за регион.
У Србији је сада актуелна тема насиља над женама, о њој се распреда у друштву… Каква је ситуација са тим у Боливији?
Боливија има једну од највиших стопа насиља над женама. Ово је, рекла бих, један од злочина са најјачим друштвеним подтекстом у земљи. 2013. је донет закон по коме је феминицид кривично дело. Авај, број случајева насиља над женама расте.
Позитиван моменат усвојеног закона је то што је учинио видљивим проблем који раније није био толико приметан. Ипак, до данас не постоји политика која би нам могла помоћи у делотворном решењу.
У Боливији је данас огромна криза судског система, то је корумпирано правосуђе, то је исполитизовано, клијентелистичко правосуђе, што већ годинама сведочи о неопходности реформисања, и то се огледа у кризи коју доживљавају жене жртве насиља, које су рањиве пред нормативном или судском заштитом по тим питањима.
2021. је ухапшено неколико судија који су ослободили феминициде (мушкарце који су починили злочине над женама), осуђене на 30 година затвора без помиловања, и ослободили су их буквално за флашу пића и 5 хиљада долара! Криза правосуђа доводи до беспомоћности и некажњивости у актима насиља над женама. То је проблем који тек треба да се реши, без обзира на то што постоји закон који препознаје проблем и чини га видљивим… Једино што сада имамо је пребројавање жртава и ништа више.
Да ли представници староседелачких народа често постају жртве привредних злочина, покушавају ли да их потисну с њихових земаља?
У Боливији постоји проблем углавном везан за злочине, привредне злочине, који се откривају у Амазонији. Један од главних злочина није толико наркотрговина колико је незаконито ископавање злата, сеча шуме и ропство. Ово су три питања која највише погађају староседеоце, далеко више, рекла бих, него проблем незаконитог обрта наркотика…
Али да, има и трговине дрогом. Међутим, она прва три проблема која поменух имају највећи утицај на домородачке народе, углавном због прогона с њихових земаља или зато што виде да немају слободе, јер морају нудити услуге људима повезаним с овим привредним преступима.
У Србији су, после трагедије са стрељањем школараца, уведена строга ограничења приступа оружју. Каква је ситуација са цивилним оружјем у Боливији, да ли је доступно или је, напротив, строго ограничено?
Постоји закон који регулише приступ оружју за цивиле, али то није тема о којој се овде много прича. Не заборавимо да је Боливија, по свом положају, и транзитна тачка за оружје које иде у Бразил, које се увози преко Чилеа, али је такође и одредиште, кад се урачуна да нпр. постоје места производње, а такође постоје и трговци наркотицима, о којима смо раније говорили, који живе у Боливији и којима је потребно бојно оружје великог калибра, оружје за сопствену заштиту. У Боливији последњих година није било програма, попут добровољне предаје нерегистрованог оружја. У Боливији, нормативна основа вам омогућава да региструјете своје оружје уколико испуњавате одређене услове.
Недавно је заменик министра унутрашњих послова и полиције саопштио да је откривена мрежа за трговину оружјем која је допремала оружје у град Кочабамба. Међутим, с друге стране, не истражују како је Себастијан Марсет, када је живео у Санта Крузу, успео да дође до толико оружја високог калибра, с обзиром да се тек предао полицији.
Знате, пошто је Ево Моралес данас главни, то јест, у току је политичка борба, може се рећи спор између Луиса Арсеа и Ева Моралеса, везан за партију Покрет за социјализам, па влада улаже све напоре да „жигоше“ подручје с којег је родом Ево Моралес, да га „жигоше“ због незаконите трговине кокаином и оружјем.
Међутим, чинећи то, ми не говоримо о ономе шта се дешава на другим местима, посебно у Санта Крузу, где се, на пример, убице повезују са трговином дрогом, отмицама људи, прањем новца и другим незаконитим радњама. Управо ту сам пронашла највише оружја повезаног са заштитом злочинаца или нарко-краљева.