Рио Тинто неће напустити Србију, и то је крајње узнемирујуће за наше сународнике. У Боливији није све тако страшно: већ неколико година се размишља на који начин ће од литијума почети зарађивати више новца. Адвокат и члан Покрета за социјализам Канела Креспо разговара са Два Југа о пропуштеним приликама индустријализације литијума, корупцији на највишим нивоима и Еву Моралесу као истинском вођи радних људи и грађана.
Како оцењујете поступке владе Луиса Арсеа по питању развоја налазишта литијума? У Србији је то већ постао повод за масовне протесте. Какво је стање у вашој земљи?
– Луис Арсе је одложио процес рударења литијума и индустријализације, а то има суштински утицај на економску кризу коју данас доживљавамо у Боливији. Већ најмање десет година планирамо производњу литијум карбоната, па и других производа са већом додатом вредношћу. Све је ишло добро до државног удара 2019, када је неуставна влада Жанин Ањез све зауставила. Године 2021. Луис Арсе и његова влада одлучили су да промене стратегију вађења литијума у оно што називају савременијом, односно директном екстракцијом литијума (EDL). Нажалост, претрпели су неуспех. Оно што се данас копа, производи и продаје резултат је управљања Ева Моралеса до 2019. године, и ми заостајемо за напретком индустријализације литијума у другим земљама. Штавише, да би зауставила дискредитацију коју такво лоше газдовање може изазвати, влада Луиса Арсеа се одлучила на политичке прогоне бивших техничких руководилаца установа што се баве литијумом. Два примера која и даље осуђујемо су хапшење Алберта Ечазуа и кривично гоњење које је довело до смрти Хуана Карлоса Монтенегра; обојица су били менаџери компаније Yacimientos de Litio Boliviano и координирали суверену политику тог ресурса.
Ево Моралес тврди да је Арсе лишио законодавни орган неопходне власти. Шта то значи?
– Последњих година убрзан је процес деинституционализације боливијске државе. Влада Луиса Арсеа одлучила је да је Ево Моралес њен супарник, па користи цео државни апарат да оспори његово друштвено вођство. Један од ретких простора државних институција који се одупире овом нападу владе је Вишенационална законодавна скупштина. Тако да се дешава да власт покушава да је саботира, ограничи њена надзорна и законодавна пуномоћја, премда она представља Први Орган Државе.
Пре неколико месеци, скрећући пажњу на своја надзорна овлашћења, Вишенационална законодавна скупштина (ВЗС) позвала је владиног министра Едуарда дел Кастиља на одговорност. Гласање је било потврдно, 101 глас, односно више од две трећине, за осуду министра, па је, пошто је Закон до тада био на снази, Влада била дужна да га разреши и није имала могућност да га врати на дужност најмање 3 године. У дослуху са судством и уставном одлуком, Луис Арсе је ограничио законодавна овлашћења ратификацијом министра Дел Кастиља.
Бивши председник ВЗС, потпредседник Давид Чокеуанка, игнорише све договоре са странкама и не ставља на законодавни дневни ред најважнија питања националне политике, попут избора судија. Крајњи степен смањења је наступио када је председник Сената Андронико Родригез сазвао седницу ради разматрања већ усаглашених питања од националног интереса, али је то више пута саботирано: уложена је жалба, коју је прихватио Вишенационални уставни суд, искључена је струја,заказана је дезинфекција у просторијима и забрањен је улазак чак и члановима скупштине.
Моралес оптужује Арсеа за „лажну побуну“ и истиче да је земља претрпела економске последице „због шоуа“. О каквом се удару на економију ради?
– Из сасвим других разлога, велика већина Боливијаца и даље има, најблаже речено, озбиљне сумње поводом оног што се догодило 26. јуна. У сваком случају, начин на који смо се понашали и начин на који смо се поставили тог дана и доцније показали су да нико не жели да крати мандат Луиса Арсеа и да смо спремни да штитимо демократију. Данас ова заштита подразумева пре свега поштовање политичког устава државе и спровођење избора судија како би се стало на крај самоизузећима судија и градских управа. Затворени примарни избори како би политичке снаге могле одлучити ко ће нам бити представници у законодавним, изборним, судским органима итд. Ово је изузетно важно, јер степен деинституционализације државе и лошег управљања озбиљно утичу на националну привреду. На пример, последњих месеци влада несташица долара и горива, створено је паралелно тржиште долара на коме је његова цена узлетела за више од 40 одсто формалне цене коју нико себи не може да приушти, а цене производа су порасле. Постоје анкете које показују да 70 одсто Боливијаца осећа економску кризу, а подршка председничкој администрацији пала је на 28 одсто. Удара је било и настављају се наносити по вери у сутрашњицу.
У Моралесовом тиму десиле су се промене. Ко је његов најјачи савезник?
– Осећам да Моралесов тим има најзанимљивије техничке и идеолошке компоненте националног политичког спектра, али што је најважније, данас можемо рећи да је база јавних организација у земљи уједињена око пројекта и агенде коју он води. Пре само неколико месеци, Арсеова влада је намеравала да створи наратив у коме је изјављивала да се друштвене организације налазе на њиховој страни, а данас у то више нико не верује, зато што знамо за грубо мешање власти у живот друштвених организација у којима су наметали вођство, чак и уз помоћ полиције и репресијама. Мало по мало, ти исти лидери нестају са фотографија Луиса Арсеа, зато што су људи њима озлојеђени, па чак игноришу њихове позиве. Прави тим Ева Моралеса су радници, ово је домородачки покрет, ово је народно поље.
