Људи који путују у Аргентину могу наићи на тако неочекиван израз као што је „сињи долар“. Не, уопште нису у питању нови обрасци америчких новчаница.
Сињи долар, такође познат као Dólar Blue[1] или незванични долар, представља паралелни курс америчког долара у Аргентини. То јест: куповну и продајну вредност физичке доларске новчанице на црном тржишту у Буенос Ајресу. То је најбоља цена коју ћете добити ако купујете или продајете валуту без учешћа било које организације са државном лиценцом (на пример – банке).
Пошто је влада земље за становништво увела строга ограничења у размени валута, појавило се црно тржиште. Најкраће речено, ви свој новац можете заменити у званичној мењачници по једној цени, а можете отићи и код незваничног трговца и разменити га по „сињем“ курсу, што ће вам бити далеко исплативије. Ношење великих количина готовине противречи уобичајеном савету за туристе који путују у иностранство, али туристима долазећим у Аргентину често саветујем да поступе управо тако, да би се окористили предностима курсева црног тржишта.
И, како пронаћи најповољнији сињи курс? Многи инострани гости проналазе локалног стручњака или моле од хотела да им препоручи „cueva” (што буквално значи „пећина”; у стварности то више личи на потпуно уходан посао, у који су укључени долари, еври и фунте). Неки туристи једноставно одлазе до централних трговачких улица и одазивају се на отворене позиве „Камбио! Размена!“
Право средиште илегалне размене је улица Флорида у Буенос Ајресу. Ваља запамтити да улични мењачи новца (у Аргентини се зову „arbolitos” – дрвца) понекад могу понудити нескривено неповољан курс, па је боље унапред проверити приближан течај.
Ако желите наставити користити америчке доларе при обичним куповинама, то је такође обична ствар. Аргентинско тржиште, које је доживело економску кризу 2001/02. године брзо се прилагодило. Многа предузећа, укључујући хотеле и ресторане, примају америчке доларе. Неки ће радити по сињој тарифи, чак и ако то није законито, или јој се приближити. Када власник трговине сазна да сте туриста, највероватније ће вам понудити прелиминарни договор: „Примамо доларе по 12 пезоса“ или томе слично. Двоструки курс је настао након што је влада увела низ девизних ограничења у покушају да подржи опадајући пезос и смањи одлив капитала (тј. изношење свог иметка из земље од стране инвеститора).
[1] Будући да се ради о новом, у српским земљама и бившој Југославији практично непознатом изразу, посрбили смо га са придевом сињи, уместо неутралнијег и безличнијег плави. Осим што такође указује на један прелив плаве боје, придев сињи у свести буди представу нечег мрачног, тешког, несрећног и жалосног, па и страшног – а сињи долар у владајућој светској економији, заснованој на обмани и отимачини, управо представља једно од средстава за унесрећивање читавих народа (прим. ур.).
