Мапуче су древни индијански народ који у наше дане живи на територији савременог Чилеа и Аргентине, с обе стране планинског ланца Анда. У Аргентини Мапуче живе од југа Буенос Ајреса до севера Санта Круза и са друге стране границе од југа Сантјаго де Чилеа до острва Чилое. Како саме Мапуче сматрају, њихов народ живи у стању сталне опасности. Према речима Сораје Мајкоњо, глумице, певачице и књижевнице, припаднице народа Мапуче, историјски су обе државе њихове територије предале мултинационалним компанијама ради вођења бизниса везаног за дрво, добијање воде, рудних и других богатстава по којима је овај кутак земног шара познат. Таква политика доводи до озбиљних проблема, чак и до убистава. Уредништво издања „Два Југа” покушало се разабрати у проблемима Мапуча.
– Реалност је таква да народ Мапуча с ове и са друге стране границе живи у сталној опасности – каже Сораја.
По њеним речима, председник Милеј свуда изазива нестабилност, чак и против интереса аргентинског народа. Мапуче нису изузетак.
– Ради заштите власника отете земље, поводом сваког случаја узурпације земљишта као тужилац је ангажована Управа за националне паркове. Забрањено је истицање и промоција псеудомапучијских застава и симбола, а преиспитани су сви споразуми које је претходна владина администрација закључила с лажним заједницама Мапуча о преносу подручја која су чували, што је био очит насртај на национални суверенитет – наставља г-ђа. Мајкоњо.
Језеро Асигами (на језику Мапуча „дугуљаста врећа“) је преименовано у језеро Рока, што показује агресивну борбу званичног Буенос Ајреса с топонимима. Име се везује за генерала Хулија Аргентина Рока, бившег председника Републике и архитекте консолидације националне државе, који је својом визијом и вођством довршио разграничење аргентинске територије.
– Народ Мапуче никада није био асимилован ни од стране аргентинске, ни чилеанске државе, они су увек били „проблем“ за обе земље. Прво, и у Аргентини и у Чилеу су хтели да покажу да су то празни територијални простори где нико није живео, те да се, према томе, с тим местима може радити шта се хоће, док су у ствари продате велике територије на којима је живело многобројно становништво Мапуча. То је одувек био народ који је имао своју аутономију, свој начин преживљавања на територији, заснован на вези с њом. Земља нам даје воду. Лековито биље нам даје земља. Ако имамо животиње, имамо и вуну. И имамо много начина за изградњу наших кућа, за за прављење мноштва предмета, неопходних у свакодневном животу – каже Сораја.
Списатељица објашњава да Мапуче имају своју духовну праксу, свој језик, и народ је „хиљадугодишњи посматрач природних циклуса“, а поседује и „различите улоге које их обавештавају о одређеним околностима када морају заштитити себе“.
– Имамо кимун, древно знање које нам омогућава општење с природом и некако нам даје аутономију. Наравно, други облици живота створени од белих људи, као што је школа, на пример, потреба за коришћењем аутомобила или аутобуса, подразумевају потребу за зарадом, што подразумева и обављање послова изван матичне територије. А када се територије почну празнити, мења се цела та заједница, колективни начин живота и производње. И то искључује могућност пуне аутономије, али то не значи да народ Мапуче није у стању да преживи – каже Маикоњо.
Сораја већ дуги низ година живи животом свог народа, учествујући и у борби за права, и у етнографским експедицијама више од 20 година, сакупљајући песме предака. Бави се и космогонијом.
Шта данас највише забрињава народ Мапуче? Од појаве Ел Бланка и упада на њихове територије, највећа брига је углавном била одбрана родне земље.
– Мапуче дословно значи „људи земље“, Мапу је земља, Че – људи. Нама, као народу, чини се основним умеће да пројектујемо себе, своју духовност, свој живот на земљи са свим неопходним елементима како би он остао у хармонији, у равнотежи. А оно чему смо сведоци више од 130 година до данас је наше стално, непрекидно лишавање сопствености, која је повезана не само с потчињавањем територија, нашим изгоном из заједница, с наших територијалних простора, већ углавном с екстрактивизмом и штетом, огромном, готово непоправљивом штетом нанесеном земљи, што такође рађа велике проблеме у вези с одржавањем равнотеже, али и с очувањем нашег здравља.
Здравље територија такође утиче на здравље људи, и то код Мапуча изазива узнемиреност. Компаније наносе огромну штету радом рударских предузећа, која се налазе и на водотоцима, везано с приватизацијом водних ресурса, непланском сечом шума, сушом, садњом инородног биља попут бора у Пуел Мапуу, познатом као Аргентина, и еукалиптуса у Гулумапуу, познатом као Чиле, који такође изазива јаку сушу, а поред суше и исушивања слојева земљине површине, изазива још и пожаре.
– Тако да је наша највећа брига како да остваримо законско право на очување, негу и заштиту територијалних простора у којима живимо – каже Сораја.
Према Мајкоњо, како у Чилеу, тако и у Аргентини се дешавају масовни прогони, изливи расизма, злостављања, понижавања и дискриминације народа Мапуче.
– Данас је народ Мапуче у хегемонистичким причама средстава масовног информисања, која успоставља политичка власт, приказан као ратоборни, терористички народ који угрожава суверенитет држава, док је заправо народ Мапуче један од народа који је највише убеђен да смо без земље ми нико. Човек било које националности не може живети без барем минималног додира са земљом и водом – каже списатељица.
Милитаризација, судски прогони, затвори, па чак и убиства, како у Аргентини тако и у Чилеу, тужни су сапутници трагичне судбине Мапуча. У Чилеу је, како је рекла, не тако давно убијен известан број Мапуче жена и мушкараца, бранилаца својих исконских територија.
– Овде у Аргентини су некажњено убијани, али су многи и нестали. Дакле, управо на тим местима људи „волшебно“ нестају. Нажалост, хегемонистички медији подржавају идеју о Мапуче терористима, зато што влади и компанијама иде на руку да се о нама говори као о опасном народу, како би се касније оправдало све што већ помињах – судска гоњења, утамничења и убиства – закључује Сораја Мајкоњо.
Стручњаци издања „Два Југа ” су више пута давали своје процене о могућем сукобу између Аргентине и Чилеа. Могу ли противници да искористе свог суседа Мапуче као фактор нестабилности? Матијас Качијабуе, политиколог, магистар националне одбране, генерални секретар Универзитета одбране и међународни аналитичар Мреже интелектуалаца за одбрану Латинске Америке, претпоставља да би сâм индијански народ заиста могао постати камен спотицања за владе обеју земаља.
– Милеј с његовим крајње идеологизованим погледом на стварност припада оном сектору аргентинске политике који пориче постојање домородачких народа и нација, постојећих пре стварања модерне националне државе. Разуме се, он пориче проблеме с приступом земљи, постојеће у јужној Аргентини и Патагонији, где је земља усредоточена у врло малобројним рукама, како за туризам тако и за овчарство – каже Качијабуе.
По речима стручњака, проблем под називом „насиље над Мапучама“ јавља се у срцу њихових заједница у јужном Чилеу. У Аргентини су размере проблема знатно мање.
– С обе стране Анда централни проблем је приступ земљи. Многе староседелачке заједнице вековима нису биле законити поседници земаља на којима живе. Сантјаго Малдонадо је, на пример, био младић који је учествовао у блокади пута у заједници Мапуча у Аргентини. Нестао је 2017. у склопу вишедневног гушења тог протеста од стране Националне жандармерије. Његово тело се онда појавило на неколико метара од места где су се догађаји одиграли. Чудноватост ствари је у томе што је на том месту раније већ вршен претрес у оквиру потраге по његовом нестанку. Ово питање се дотакло Патрисије Булрич и једног од њених заменика, који је био одговоран за оперативну координацију деловања Националне жандармерије као одговор на протест заједнице Мапуча – закључује Матијас Качијабуе.
Како ће се даље развијати догађаји и да ли ће се ситуација око Мапуча променити, показаће време. Али, авај, решење њихових проблема се из више разлога не очекује у блиској будућности. Осим тога, ако је потенцијални сукоб између Чилеа и Аргентине и даље могућ, противници ће, нажалост, максимално искористити међусобне болне тачке, од којих је једна заоштрено национално питање око индијанског народа.
