Овај подухват је наставак мог рада на борби против примитивизма у данашњој култури, који је узео маха углавном због немилосрдних политичких игара моћи, које су проузроковале свеопште удаљавање од спиритуалног – написао је Милан Младеновић
Милан Младеновић и Митар Суботић Суба су почетком 1994. године у Бразилу снимили култни албум Angel’s Breath. У то време снимљен је и видео материјал, са намером да се употреби за спот за неку од песама са овог албума. Нажалост, до реализације спота никада није дошло. У продукцији Задужбине Милана Младеновића, а у режији Марије Вукић, до сада необјављен материјал искоришћен је 26 година касније за екранизацију песме „Метак“.
Angel’s Breath, култни албум Милана и Субе, доживео је своје реиздање, у сарадњи Задужбине, породице Митра Суботића Субе и издавачке куће Croatia Records. Angel’s Breath је сниман у Субином студију Wah Wah у Сао Паулу почетком 1994. године. Поред Субе и Милана, у споту за „Метак“ појављују се и бразилски музичари Фабио Голфети и Жоао Парахиба, који су и свирали на албуму. За снимање и продукцију заслужан је Суба, а за ремастеринг Марко Перић.
„Ово време је време поновне поделе, поновног уситњавања геополитичких целина, цепања држава и време локалних ратова”, стајало је, с Милановим потписом, у пропратном материјалу на промоцији „Angel’s Breatha“ у Барутани на Калемегдану 1994. године. „Ово време је такође време у ком доминира уска специјализација у свим доменима људске активности – од науке, преко привредних грана, до уметности. Данашњи човек осуђен је да преко медија прима и доживљава овај свет као колаж чије право лице и целину није у стању да сажме у коначну визију. Овај пројекат, назван по имену свепланетарног копна које се временом раздвојило у данашње континенте, бави се покретањем свести о заједничком духу планете Земље у његовом оригиналном облику, онаквом какав је постојао пре почетка процеса распада. Ритам, најстарија компонента музике, најстарије уметности, основа је овог пројекта, док преко њега пливају и звуци балканског етноса, са места које је тренутно жариште исконске борбе добра и зла у људима. Овај подухват је наставак мог рада на борби против примитивизма у данашњој култури, који је узео маха углавном због немилосрдних политичких игара моћи, које су проузроковале свеопште удаљавање од спиритуалног.“
Под насловом „Музика четвртог света“, исти материјал садржао је белешку Митра Суботића: „Пројекат за овај ЦД урадили смо Милан, Жоао, Фабио и ја. Сама чињеница да смо сва четворица различити и да поседујемо различите музичке сензибилитете и искуства била је изазов за стварање једног заједничког пројекта. На генералном плану био је то бразилски пројекат, на коме су се сусрели европски и бразилски музички утицаји и измешали се у неким вишим енергетским сферама. Сва та четири посебна језика изградила су један посебан, пети језик који је произвео музику без типичног печата иједног од музичара који је свирао и учествовао у креирању музике. И због те мешавине, која је настала мешањем четири типична печата и створила пети, ја ову музику зовем музиком четвртог, а не трећег света. У једном моменту смо размишљали да ли сад, због овог пројекта, да променимо име, да не буде више „Angel’s Breath“, јер је оно означавало концепт између Милана и мене, а сад су била у питању још два музичара. Одлучили смо ипак да и даље задржимо то име, јер „Angel’s Breath“ у ствари представља причу о стварању човека из блата, сличну оној у којој Бог ствара човека из блата, удахнувши му потом живот. Ми нисмо снажни као богови, али уз анђелов дах, уз музику која је дах богова, ми желимо да удахнемо у човека нови свет и ново искуство. Одлучили смо да и даље задржимо то име, јер се првобитни концепт који смо Милан и ја имали овим пројектом продубио и отишао даље у истраживању нових, не само музичких већ и емотивних светова у нама и око нас.“
Описивати музику забележену на овом албуму било би, као што је сâм Милан волео да каже, не само излишно него и немогуће. Она је била резултат интеракције четворице људи различитих сензибилитета и различитог порекла, који су се сјајно међусобно разумели управо по линији коју је Милан читавог живота заступао: линији спонтаности. „Angel’s Breath“ је албум за светско тржиште, унапред осуђен да постане колекционарски раритет.
Албум је објављен као ЦД и винилно издање, а доступан је и на свим стриминг платформама:
Spotify:https://open.spotify.com/album/5ZlbHBhC0JFKlag3niXTzC?si=5DWNqV6nQKyLbLP59jLXzQ
Deezer:https://www.deezer.com/us/album/151569752?utm_campaign=clipboard-generic&utm_source=user_sharing&utm_medium=desktop&utm_content=album-151569752
Apple:https://music.apple.com/rs/album/angels-breath/1515932718
Извор: Задужбина Милана Младеновића
Карло Рафанели: „Angel’s Breath“ – култни албум двају талентираних „грађана света“
У сурадњи са Закладом Милана Младеновића, Croatia Records је реиздала први и једини албум пројекта Angel’s Breath. Ријеч је о култном албуму који је Милан Младеновић снимио у сурадњи с дугогодишњем пријатељем Митром Суботићем Субом у Бразилу уз помоћ тамошњих глазбеника.
У вјечно тињајућом миту о ЕКВ-у овај албум је увијек заузимао посве споредну улогу и то је неправда која би овим дигиталним, винилним и ЦД реиздањем могла бити исправљена. Наиме, не само да се ради о посљедњим пјесмама које је Младеновић написао, него и о далеко најексперименталнијем материјалу у чије је стварање био укључен након распада Шарла Акробате.
Унаточ томе што садржи нека продукцијска и глазбена обиљежја типична за касне осамдесете и ране деведесете, Angel’s Breath и дан данас представља изнимно оригиналан албум. Ријеч је о споју бразилских ритмова, алтернативног рока, балканске глазбе и амбијента. Албум укључује двије изразито антиратне пјесме „Метак“ и „Црв“, но његов се козмополитизам снажније очитује у вишејезичности и глазбеном еклектицизму неголи у изравној политичности. Повремена звуковна езотеричност овог албума ближа је радовима Дејвида Силвијана или Мајка Патона него популистичком алтер року ЕКВ-а. Поред Младеновића, за овакав заокрет у звуку заслужан је такођер прерано преминули Митар Суботић Суба. Он се у Југославији средином осамдесетих испрофилирао као занимљив underground продуцент и глазбеник познат под псеудонимом Rex Illusivii, но након пресељења у Сао Пауло постаје истакнут судионик тамошње сцене. Године 1999. издаје врло запажени и јако цијењени албум „Sao Paulo Confessions“ који је нажалост изашао свега неколико дана прије његове смрти. Суботић је погинуо у пожару у тонском студију у којем је спашавао снимке „Tanto Tempo“, дебитантског албума Бебел Жилберто на којем је радио као продуцент. „Tanto Tempo“ изашао је 2000., постао огроман комерцијални успјех и уједно најпродаванији бразилски албум свих времена изван Бразила.
Зашто је све ово битно? Зато што се ширина Субиног и Младеновићевог талента итекако чује на „Angel’s Breath“. Истовремено, његова врло посебна црта „отворене интровертираности“ наслућује могућност њихових каснијих, врло скорих судбина. У коначници, „Angel’s Breath“ остаје једно од најзанимљивијих и најбескопромиснијих остварења тада већ распале „ex-Yu“ сцене, подсјетник на изгубљено вријеме, изгубљене могућности и изгубљени талент.
Извор: Music Box
