Низ од четири кључна изборна процеса, одржана током протекле две недеље у различитим деловима света, нанео је значајне политичке поразе ауторитарним лидерима и подстакао обновљену веру у то да је демократија отпорнија него што се раније страховало.
Избори у Бразилу, Србији, Израелу и САД одржани су у веома различитим околностима и под утицајем специфичних фактора, али је сваки од њих показао колико активизам грађана на локалном нивоу може да буде моћан у стварању неочекиваних изборних резултата.
Таква мобилизација успела је да заустави политичке актере који су тежили ауторитарној власти и можда означи почетак преокрета у глобалном тренду ширења ауторитаризма, пише у анализи Гардијан.
У Бразилу је повећана излазност бирача у другом кругу председничких избора, одржаном 25. октобра, подстакнута активизмом грађана и вештим коришћењем друштвених мрежа, спречила крајње десничарски ауторитарни покрет да учврсти своју контролу над земљом. То се догодило само три недеље након што је тај покрет освојио контролу над Конгресом и стекао значајну предност у председничкој трци.
Истог дана, хиљадама километара даље, у Србији је грађански покрет предвођен студентима нанео тежак изборни пораз режиму који је током претходних 14 година учвршћивао своју власт непрестаним кршењем демократских норми. Разлика у броју освојених гласова била је довољно велика да отклони сваку помисао коју је одлазећи лидер Александар Вучић можда имао о покушају да силом поништи изборне резултате.
Избори одржани два дана касније у Израелу били су знатно мање једнозначни. Бењамин Нетањаху, премијер који је доминирао израелском политиком током претходне три деценије, изгубио је парламентарну већину, што је представљало одбацивање његових покушаја да политизује државне безбедносне службе и наруши независност медија и правосуђа.
Главне опозиционе странке, које окупљају већинско јеврејско становништво и желе да смене Нетањахуа, залажу се за обнову тих демократских норми. Међутим, више од десет дана након избора и даље није јасно у којој мери су спремне да сарађују са арапским израелским странкама како би формирале владу.
Раст подршке тим странкама, подстакнут удвостручењем излазности Палестинаца који имају израелско држављанство, представљао је највеће изненађење избора. Нетањаху, међутим, покушава да оспори легитимитет њиховог успеха тврдњама – за које не постоје докази – о страном финансирању и куповини гласова док јеврејски опозициони лидери и даље оклевају да остваре сарадњу преко израелских етничких подела.
Даљи развој догађаја у све три земље неизбежно ће зависити и од исхода четвртих избора у овом низу од десет дана.
Огромне размере победе Демократске странке на изборима за амерички Конгрес у уторак, када је освојила јасну већину и у Представничком дому, и у Сенату, преокренувши притом политичку ситуацију у савезним државама које су генерацијама биле упоришта републиканаца, суштински ће променити ток последње две године председничког мандата Доналда Трампа.
Трамп је ослабљен одлучношћу овог изборног одговора и тренутним поделама које је он изазвао унутар Републиканске странке. Међутим, нове демократске већине сада се суочавају са тешким задатком обнове демократског здравља земље, након што су председник и његов покрет МАГА током претходне две године имали прилику да претворе савезне институције и државне агенције у политичке инструменте.
Исход избора у САД посебно умањује могућност да једна нелиберална влада пружа подршку сличним владама широм света.
Бразил
Изузетан повратак Луиза Инасија Луле да Силве и његова победа над Флавијом Болсонаром у другом кругу председничких избора у Бразилу, након тешког пораза у првом кругу, донели су му историјски четврти мандат, са освојених готово 52 одсто гласова.
Мигел Лаго, истакнути бразилски политиколог, оценио је да резултат није првенствено био последица подршке Лули, чији су лични политички домети већ били доведени у питање у првом кругу избора.
„Други круг избора представљао је поруку бразилског друштва да каже НЕ крајњој десници“, рекао је он.
„Био је то децентрализован покрет који се проширио широм земље и није представљао победу левице. Према мом мишљењу, ово је била победа демократије.“
Да је победио, Болсонаро је јасно ставио до знања да би му приоритет био да ослободи свог оца Жаира, који је служио затворску казну од 27 година због покушаја организовања државног удара како би пре четири године задржао власт. Болсонаро и његов син потом су планирали освету правосуђу и наставак изградње ауторитарне државе крајње деснице.
Други председнички мандат Болсонара био би још моћнији од првог јер би располагао стабилном и лојалном већином у Конгресу.
„Влада крајње деснице, али изузетно моћна влада крајње деснице“, рекао је Лаго.
Попут свог оца, Флавио је одбио да прихвати изборни резултат, али за разлику од старијег Болсонара, није покушао да га поништи силом. Уместо тога, побегао је у Мајами, одакле је наставио да инсистира на томе да има легитимитет да буде национални лидер.
Са једним Болсонаром у егзилу, а другим у затвору, Лула је добио одређени простор за политичко деловање – али не превише – суочен са непријатељски настројеним Конгресом и низом гувернера савезних држава који су и даље лојални пораженом режиму. Ипак, непосредна опасност по демократске институције Бразила за сада је прошла.
Србија
Чак ни студенти, који су током две године протеста позивали Вучићев режим на одговорност, нису у потпуности очекивали колико ће се снажно њихова мобилизација и протестна активност преточити у гласове на изборима 25. октобра.
Неформална изборна листа састављена од професора, пољопривредника и других људи без претходног политичког искуства освојила је 140 од укупно 250 места у Народној скупштини. Српска напредна странка (СНС), коју предводи Вучић, заузела је убедљиво друго место са 103 мандата.
Овај драматичан преображај снаге улице у политичку моћ представља политички земљотрес чији су се потреси осетили широм Балкана, али и много шире.
Слободан Марковић, професор политичких наука на Универзитету у Београду, изјавио је да је студентски протестни покрет током претходне две године имао ефекат „грудве снега“.
„Студенти су обишли готово свако домаћинство и људи су почели да верују да је промена могућа“, рекао је он. Објаснио је да је управо то уверење привукло и грађане који раније нису излазили на изборе, због чега је веома мали број људи могао да предвиди размере таласа против режима.
Појавили су се извештаји да је Вучић разматрао могућност државног удара у случају да изборни резултат буде теснији, што је његова странка демантовала. Међутим, чак и да је то тачно, поставља се питање да ли је заиста могао да рачуна на полицију да силом угуши опозицију.
„Мислим да је међу обичним полицијским службеницима постојало огромно незадовољство, а власт је располагала обавештајним подацима који су то потврђивали“, рекао је Марковић. „Само пола сата након што је Вучић признао пораз, полиција се практично повукла, а на многим местима њени припадници су се чак грлили са опозицијом.“
Каже се да је нова парламентарна већина најобразованија на свету уколико се то мери бројем доктората по глави становника. Биће јој потребни сви расположиви капацитети како би обновила државу након тако дугог периода пропадања под једнопартијском влашћу.
Израел
Резултат избора у Израелу, одржаних 27. октобра, такође се може сматрати победом демократије и њених начела, али уз бројне резерве.
Коалиција коју предводи Нетањаху смањила је број мандата са 68 на 53 у Кнесету, који има укупно 120 места, док је главни блок јеврејских опозиционих странака освојио свега 48 мандата.
Највећи добитници избора биле су коалиција арапских израелских странака Заједничка листа и странка Ра’ам, које су освојиле 11, односно осам мандата. Тиме је готово удвостручен укупан број представника Палестинаца у Кнесету, чиме су ове политичке снаге постале фактор који више није могуће игнорисати.
Ционистички опозициони блок, који предводи пензионисани генерал Гади Ајзенкот, ипак је показао велику неодлучност, упркос свим напорима, и изразито оклева да склопи споразум којим би се већина против Нетањахуа претворила у владајућу коалицију. Овај непријатни застој открива ограничења демократског напретка оствареног на изборима.
„Арапски грађани Израела представљају најдемократскије становништво у региону. Годинама су били најдоследнији заговорници грађанских слобода и права мањина“, изјавила је Далија Шајндлин, америчко-израелска политичка аналитичарка.
„(Опозициони блок) посматра ову (Нетањахуову) владу као власт која жели да претвори Израел у аутократску теократију. Плаше се да ће она ограничити њихове индивидуалне слободе, за које су се годинама тешко изборили кроз борбу за родну равноправност, права ЛГБТ заједнице и раздвајање религије и државе. То су ствари које израелски Јевреји сматрају саставним делом демократије.“
Шајндлин је истакла да таква дефиниција не обухвата систематско и континуирано кршење права Палестинаца.
„Они изостављају окупацију… То није само мрља на демократији, већ суштинска противречност свему што има везе са демократском праксом и институцијама.“
У покушају да спречи било какву могућност договора између Ајзенкотовог блока и арапских израелских странака, Нетањаху је настојао да оспори легитимитет ових других, покренувши истрагу о томе како су освојиле толики број гласова и наговештавајући да су незаконито финансиране из Катара.
Овај покушај, заснован на тврдњама за које нису понуђени никакви докази, поједини израелски медији осудили су као „покушај државног удара“.
Чак и ако тај покушај не успе и Ајзенкот успе да састави мањинску владу, можда уз учешће странке Ра’ам и подршку Заједничке листе изван владајуће коалиције, постоје ограничења у погледу корака које би таква влада могла да предузме како би обновила израелску демократију.
Нова влада настојала би да поништи део закона којима је ограничена независност правосуђа. Сменила би неке полицијске начелнике и можда се супротставила насилним досељеницима који живе у нелегалним насељима на Западној обали.
Међутим, окупација би остала на снази, као и директна контрола израелске војске над готово 70 одсто територије Газе.
Сједињене Америчке Државе
Доналд Трамп је у уторак позвао америчке бираче да гласају као да се и његово име налази на гласачком листићу. Бирачи су управо тако и поступили.
Резултат је био убедљив талас победе демократа, који је одражавао његову изразиту непопуларност. Демократе сада имају комотну већину у оба дома Конгреса након великих победа у савезним државама које деценијама нису бирале демократске кандидате.
На резултате избора првенствено су утицала унутрашња економска питања, укључујући све већу неприуштивост свакодневног живота, коју је председник претходно одбацио као „превару“.
Концентрација председничке моћи, коју је Трамп успоставио, није била међу главним бригама бирача, али ће нови сазив Конгреса, предвођен демократама, морати да се суочи с тим питањем уколико жели да постигне било какве резултате.
Нова већина јесте значајна, али не располаже двотрећинском већином потребном за поништавање председничког вета, нити са 60 гласова у Сенату, колико је потребно да би се окончала опструкција законодавног поступка (филибастер).
Демократе би могле да блокирају законе које предлаже Бела кућа, али не могу да рачунају на то да ће успети да усвоје сопствене законе.
Могу покушати да ускрате финансијска средства, али се Трампова администрација у Белој кући прилично олако односи према наводном праву Конгреса да контролише државну потрошњу.
Нова већина може да организује саслушања, покреће истраге и издаје судске позиве државним званичницима да се појаве пред одборима Конгреса, али ти позиви такође могу бити игнорисани.
Демократе ће се вероватно суочити са истим проблемом као и њихове политичке колеге у Мађарској, Пољској и ускоро Србији: деполитизацијом државног апарата након периода нелибералне власти.
„Путем извршних уредби, игнорисања судских одлука, тужби и претњи Министарства правде, једностраног увођења царина, непријављеног рата са Ираном и јавног понижавања политичких противника које је означио као мете, Трамп се понашао попут америчког фараона, често игноришући чак и сопствени републикански Конгрес“, изјавио је Стивен Хил, аутор књиге „Десет корака за обнову америчке демократије“.
„Иако је јасно да је задатак демократа да преокрену и пониште што је могуће више онога што се догодило током претходне две године, истина је да то можда неће бити нимало лако.“
Извор: Данас
