Буенос Ајрес, Аргентина. Угинуће стотина јужних глатких китова забележено последњих месеци на обалама јужне провинције Чубут показује значај патагонских вода за очување врсте, саопштио је у недељу за ЕФЕ Гринпис Аргентине.
„Од кључне је важности подсетити на значај патагонских вода за ову јединствену врсту. Ови случајеви нам потврђују нешто крајње важно: то подручје је део средишта њеног пресудно битног станишта“ — изјавио је Матијас Аригаци, члан Гринписа Аргентине и стручњак за биоразноликост.
Биолог је објаснио да су обале југа Аргентине кључна подручја за парење, „за размножавање, за општење мајки са својим младунцима“.
Случајеви угинућа бележе се од јуна на Полуострву Валдес и у различитим секторима близу Пуерта Мадрина, у Чубуту, једној од главних зона размножавања јужног глатког кита у Јужном Атлантику.
Власти Чубута и научни тимови истражују узроке њихове високе смртности, посебно међу младунцима китова.
Како је саопштено, међу разматраним хипотезама је и бактеријска инфекција, мада још нема коначних закључака о узроцима угинућа.
„Може бити реч о бактерији распрострањеној у мору која може изазвати системску болест код младунаца китова. Притом нису пронађени докази да би се забележена смртност приписала антропогеним факторима (изазваним људском делатношћу)“ — истакнуто је у званичном сопштењу, објављеном у петак.
Према подацима Центра за проучавање морских система (Cesimar-Conicet), на првом попису у сезони 2026, обављеном у септембру, избројано је 1.375 примерака на обалама Чубута, међу њима 409 младунаца.
У 2025. на попису је утврђено рекордних 2.110 примерака, међу којима је било око 800 младунаца.
Стручњаци су истакли да разлику међу показатељима двају сезона треба анализирати с опрезом, те да је за утврђивање узрока помора забележеног ове године неопходно сачекати резултате истраживања.
Аригаци је, пак, изјавио да је „заштита квалитета његовог морског обиталишта најбољи јемац будућности јужног глатког кита“.
Јужни глатки кит сваке године између јуна и новембра долази на аргентинске обале ради размножавања и подизања својих младунаца. Одрасла јединка ове врсте може достићи око 17 метара дужине и тежити близу 40 тона. У Аргентини је од 1984. године заштићен као национални споменик природе.
Извор: NCC
