Под председником Пазом, Боливија нормализује односе са САД и обнавља DEA, док истовремено одржава своје споразуме са Кином.
Ближи се годишњица владе Родрига Паза, па смо са социологом и политичким аналитичаром Франсиском Тупах Гарсијом попричали о могућим путевима изласка Боливије из вишегодишње кризе.
Како процењујете ризике: да ли ће „заокрет ка Западу“ довести до смањења кинеских инвестиција, посебно у сектору литијума? Да ли Паз доиста „балансира“ или је избор већ направљен?
Јасно је да заокрет ка Западу подразумева удаљавање Боливије од Кине у сваком погледу: смањење инвестиција, дипломатско захлађење односа и тако даље.
Паз је одустао од сваког покушаја одржавања равнотеже; спољну политику Боливије сада одређује Стејт департмент, а једине преостале везе са Кином биће постојећа увозно-извозна трговина.
Са исцрпљеним девизним резервама, двоцифреном инфлацијом и несташицом горива, Боливији је нужан „брзи новац“. Који је реалан временски оквир — три, пет или десет година — пре него што литијум почне доносити значајне приходе? И какав модел — државни монопол, заједничко улагање или приватизација — с обзиром на тренутни ниво поверења инвеститора и притисак локалних заједница?
Влада је показала да нема национални план за литијум. У најбољем случају, тражиће западне компаније, које ће вадити минерал без плаћања пореза и са концесијама на 10-20 година. Рецепт за добијање долара, према влади, састоји се у спољном задуживању. Ово ствара формулу за неуспех, али владу не занима извлачење земље из кризе, већ то како из ње може извући корист.
Гутереш говори о „великом полому“ и геоекономском сучељавању. Боливија је земља без излаза на море, зависна од транзита преко Чилеа и Перуа. Колико је у таквим условима уопште могућа независна спољна политика, или је Паз објективно осуђен да буде „на периферији“ једног од блокова? Који су конкретни сценарији најопаснији?
Боливија је једина земља у региону која је истовремено чланица Андске заједнице (CAN) и Меркосура. То јој обезбеђује геостратешку улогу у Јужној Америци, будући да ужива слободан приступ ка оба економска блока овог потконтинента. Она заправо држи кључ који је Бразилу потребан да би се поставио као независан блок, издвојен из овог геоекономског спора — због чега Бразил помно прати дешавања у Боливији. Међутим, поседовати кључ не значи знати како се њиме користити; садашња влада нема никакав план за заштиту домаће индустрије при пуном ступању Боливије у Меркосур, које почиње 2027. године, нити зна како да ојача улогу земље у оквиру Андске заједнице. Ипак, то што ова влада не зна шта да ради, не значи да нека друга не би могла искористити ову позицију и на тај начин обезбедити суверенитет земље и региона.
