Између 8. и 10. септембра, државни секретар Сједињених Америчких Држава кренуо је на турнеју по Баранквиљи, Киту и Лими с оном империјалном лежерношћу која „сарадњом“ назива туторство, а „безбедношћу“ сопствено размештање на туђој територији.
Путовање је било усмерено на јачање савеза с три десничарске владе постављене за мање од годину дана, на таласу ботофарми Фернанда Серимеда. Један од циљева повезан је с покушајем да се та три председника построје против Луле да Силве. Андска турнеја догађа се мање од месец дана пре првог круга председничких избора заказаних за 4. октобар, с могућим другим кругом 25. октобра, на којима ће се садашњи председник борити за четврти мандат против сенатора Флавија Болсонара, сина бившег крајње десничарског председника, у борби коју последње анкете описују као тесну.
У том контексту, Рубијев обилазак андске осе у Бразилији се чита као део шире табле: прављење обруча влада окренутих к Вашингтону на јужноамеричком ободу Бразила — Аргентина с Милејем, Колумбија с Де ла Есприељом, Еквадор с Нобоом, Перу с Фухимори, а јужније Чиле с Кастом — што дипломатски изолује лулизам уочи избора које Бела кућа посматра с посебним интересом. Друге империјалне тежње усмерене су на удаљавање Кине из региона, јачање геноцидне опсаде Кубе и отварање пута америчким рударским компанијама. Све, наравно, у име слободе.
Нарко Рубио представио је андски излет као део Стратегије националне безбедности, прекрштене у доктрину Донро: Монро на стероидима, с мрежама, дроновима, генералним директорима и креолским преводом за месне олигархије. Циљ је увек исти: поново успоставити међународну поделу рада у којој Западна хемисфера — деликатан еуфемизам да се не каже „задње двориште“ — остаје подређена новом хладном рату против Пекинга, БРИКС-а и Глобалног југа. 2025. године Трамп је увео царине од преко сто двадесет одсто. Си је одговорио ограничавањем извоза ретких земних метала, а Силицијумска долина открила да чипови не расту на дрвећу слободног тржишта. Та капитулација омогућава ишчитавање споразума потписаних у Колумбији, Еквадору и Перуу. Меморандуми о безбедности служе као оклопна пешадија наступања усмереног на територијалну контролу, политичко дисциплиновање и присвајање ресурса.
Наркотероризам — или ма који еластични непријатељ за званично саопштење — служи као лозинка за бушење суверенитета. Део тог плана је Програм Vault („Трезор“), најављен 2026. са буџетом од 12 милијарди долара за обезбеђивање критичних минерала. Вашингтон га је представио као одбрану од Кине. Са становишта Југа то личи на континентални налог за претрес, осмишљен да би се зајемчиле сировине за борбене авионе, полупроводнике и вештачку интелигенцију. У слободном преводу: реч је о томе да се периферне земље не сете да њихови ресурси припадају њима.
Зато Рубио захтева раскидање уговора с кинеским компанијама, одрицање од финансирања из Пекинга и отварање економија америчким корпорацијама с покорношћу онога ко брка отвореност с предајом. Слободно тржиште, као што се зна, слободно је све док се резултат свиђа Вашингтону. План комбинује симболичне потезе — попут преименовања туђих географских простора, укључујући Мексички залив — с војним савезима за елите, гласноговорнике и судске оперативце. Таблу допуњује Pax Silica ,(„Силицијумски мир“) којим се захтева увоз америчке технологије и искључивање добављача на основу порекла. Реч-фетиш и даље је „сарадња“. Прави садржај: потчињавање и зависност.
Данијел Нобоа је у Еквадору с територијалном предајом отишао најдаље, обавезавши се да ће занемарити референдум из 2025, којим су војне базе Пентагона забрањене. Устав из 2008. претворио се у незгодан текст, на који амбасаде гледају љутито кад им се жури. Рафаел Кореа је из изгнанства осудио кршење уставног поретка, док су војне операције на Тихом океану — назване Операцијом Копље Југа — изазвале протест породица 230 убијених чланова посаде, осудивши бомбардовања као вансудске злочине. Рубијева станица у Еквадору омогућила му је да заштити „букелизацију“ унутрашње безбедности: ванредна стања, милитаризацију, полицијске часове и претресе без судског налога. Пакет су допунили рударски споразуми који би се могли склопити без еколошких контрола: мегарударство без ограничења и експлоатација угљоводоника на Галапагосу, природном резервату човечанства. За капиталистичку суровост, биоразноликост је тек сценографија холивудске шароликости.
На последњој станици, Рубио је стигао у Перу којим од јула влада Кеико Фухимори, ћерка бившег председника Алберта Фухиморија, осуђеног за злочине против човечности. Но, званичну посету помрачио је Фернандо Серимедо, „аргентински краљ фарми тролова“. Снимци из марта 2025, које су објавили медији, бележе састанке између аргентинског консултанта и Дамјана Валензуеле, главног саветника у предиузборној кампањи садашње председнице. Пред непријатношћу, Фухимори је покушала скандал окренути на приватни живот оперативца. Досије оснивача La Derecha Diario отворио је Пандорину кутију коју је Рубио избегао, али која показује вишекратно незаконито уплитање у различите латиноамеричке изборе.
Слобода речи у њеној офшор-верзији. Ту ћутњу, међутим, критички аналитичари читају као саставни део маневра. Рубијева посета пружа трима владама-домаћинима прилику за поновну међународну легитимацију баш онда кад њихове везе с дезинформативном мрежом постају предметом судског и парламентарног испитивања. Фотографија с Фухиморијевом, Де ла Есприељом и Нобоом делује као репутациони оклоп: свако може да покаже подршку Вашингтона када легитимитет порекла њихових кампања — изграђених, како је документовао случај Серимедо, на мрежама ботова и лажних профила — буде доведен у питање.
Рубијева турнеја уклапа се у План Кондор 2.0 на челу са Трампом: војна вертикала кроз Штит Америкā — осмишљен да пружи војно покриће за експлоатацију стратешких ресурса и потисне кинеске компаније — и претећи подтекст против сваког еманципаторског пројекта: никаквих маштарења о домаћим индустријализацијама нити додавања вредности на територијама подвргнутим екстрактивизму. Укратко, реч је механизму за надзор сваког испољавања суверенитета — Силицијумски мир за распаљивање технолошког рата против Пекинга и Трезор за претварање регионалних заједничких добара у стратешки инвентар онога ко узима право да пљачка, бомбардује, убија, санкционише, блокира и крши међународно право. Мало ли је?
Извор: Página|12
