Bolivijski medicinski radnici protestuju zbog neisplaćenih plata. Da li je ovo problem i u drugim sektorima privrede? Šta uzrokuje kašnjenja?
Na ova pitanja izdanju Dva Juga odgovorili su naši bolivijski sagovornici.
Rikardo Alonzo, ekonomista
Neisplata zarada u zdravstvenom sektoru ne deluje kao usamljen slučaj, ali istovremeno ne postoje dokazi da je došlo do opšte obustave isplata u celokupnoj bolivijskoj privredi. U Santa Kruzu je 72-časovni štrajk, započet 21. jula 2026. godine, doveo do obustave rada ambulantnih službi, a jedan od glavnih zahteva bili su isplata zaostalih zarada i dodatka za vakcinaciju. Nekoliko meseci ranije, 466 opštinskih zdravstvenih radnika prijavilo je da im se duguju plate za čak četiri meseca, dok je više od 6.000 zaposlenih po ugovoru čekalo najmanje dva meseca na isplatu.
Problem je pogodio i više od 600 opštinskog obezbeđenja, vatrogasaca, administrativnog osoblja, radnika na nadimljavanju, prevozu i odvoženju smeća. Pored toga, Ministarstvo zdravlja priznalo je kašnjenja u Službama za socijalnu zaštitu i zdravstvo (Sedes) osam departmana. Sve ukazuje na to da je reč o široko rasprostranjenom problemu u okviru državnog sektora na podnacionalnom nivou, naročito u zdravstvu, opštinskim službama, decentralizovanim ustanovama i među državnim izvođačima, a ne o jedinstvenoj krizi isplate zarada u privatnom sektoru.
Kašnjenja su posledica kombinacije administrativnih propusta, institucionalne neusklađenosti i nedostatka likvidnosti. Vlada je prijavila platne spiskove sa dvostrukim evidencijama, nepravilno obračunatim odbitcima, pogrešno obrađenim zadržavanjima i spornim isplatama, dok je Pokrajinska vlada Santa Kruza saopštila da nije primila oko 31 milion bolivijana (Bs) namenjenih isplati zdravstvenih radnika.
Na to se nadovezuje i krhka fiskalna struktura: za 2026. godinu prihodi od Poreza na ugljovodonike (IDH) u glavnim opštinama i El Altu smanjeni su za 16,6%, dok su prihodi Santa Kruz de la Sijere pali sa 145,7 miliona na 121,5 miliona bolivijana, što predstavlja smanjenje od 24,2 miliona. Istovremeno, opština je za zarade planirala 1,455 milijardi bolivijana, što predstavlja 30,38% njenog budžeta i mesečnu masu zarada veću od 100 miliona bolivijana. Reč je, dakle, o problemu nestabilnih prihoda, zakasnelih transfera, krutih platnih spiskova i slabe koordinacije između Ministarstva, Sedes-a, Pokrajinske vlade i Gradske uprave.
Fransisko Tupah Garsija, sociolog i politički analitičar
Ekonomska kriza dovodi državu i privredu usmerenu na domaće tržište na ivicu kraha.
Na razini države, nedostatak dolara, potčinjenost izvozničkoj eliti i obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) primoravaju vlast da smanjuje budžetski deficit. Međutim, ustavnopravni okvir Bolivije ne dozvoljava privatizaciju državnih preduzeća i ograničava povlačenje države kao ekonomskog aktera.
Taj sudar modela dovodi vladu u veoma težak položaj, što se ogleda u neisplati zarada, žalbama zbog obustavljenih tendera i masovnim otpuštanjima u državnoj birokratiji.
Međutim, kriza ne pogađa samo vlast. Projekcije MMF-a predviđaju pad bruto domaćeg proizvoda od 3,3% u 2026. godini, a podaci Nacionalnog instituta za statistiku (INE) pokazuju da je već 2025. godine 47% stanovništva živelo ispod granice siromaštva, što ukazuje na zemlju s padom unutrašnje ekonomske aktivnosti usled gušenja potrošnje.
Danas polovina stanovništva Bolivije živi u siromaštvu, a inflacija dodatno podstiče taj trend, što smanjuje kupovnu moć porodica. Sa padom potrošnje, domaća industrija gubi svoje tržište i propada.
U takvim okolnostima zabeležene su stotine prijava o neisplaćenim zaradama u privatnim fabrikama koje proizvode robu za domaće tržište. Radnicima se duguju plate za tri, četiri, pa čak i šest meseci.
Kakav je odgovor vlade na ovaj problem? Podupiranje izvoza, dok svi ostali treba da se „prilagode“ kako bi zemlja izašla iz krize.
Danijel Flores Eskobar, ekonomski savetnik
Reč je o problemu povezanom sa nedostatkom likvidnosti u nacionalnoj valuti, što je politika koju su usvojili centralna vlada i Centralna banka Bolivije.
