Планом се предвиђа изградња електрификоване железничке пруге дуге 420 километара ради побољшања конкурентности у извозу к азијско-тихоокеанском региону.
Међународни конзорцијум покреће велики пројекат железничке интеграције у Латинској Америци којим се предвиђа инвестиција од близу 9,6 милијарди долара за обнову историјског коридора између две земље овог региона, кроз планински венац Анда. Циљ је поновно успостављање стратешке саобраћајне везе важне за спољну трговину и међуокеанску логистику, преноси агенција Noticias Argentinas, позивајући се на документацију пројекта.
Планом се предвиђа изградња велике саобраћајне инфраструктуре за превоз терета и путника, с циљем смањења логистичких трошкова и повећања конкурентности извоза на тржишта азијско-пацифичког региона. Према писању листа Los Andes, пројекат се тренутно налази у почетној фази институционалних преговора, а покрећу га приватне компаније са међународним учешћем, у сарадњи са регионалним властима у Чилеу.
Како ће железнички мегапројекат у Андима променити повезаност две земље Латинске Америке и какав ће утицај имати на регион?
Кључни део иницијативе јесте изградња подземног тунела дугог 54 километра, који ће повезати област Успаљата у Аргентини са чилеанским градом Лос Андес. Овај мегапројекат, који је део такозваног Двоокеанског коридора Лонготома, има за циљ омогућавање несметаног саобраћаја преко Анда током целе године, без прекида изазваних временским условима. Регионална логистичка иницијатива тежи трајном обнављању пограничне железничке везе између Аргентине и Чилеа.
Планирана инфраструктура у Јужној Америци обухвата двоколосечну електрификовану пругу дугу 420 километара, намењену мешовитом превозу терета и путника. Конзорцијум који стоји иза пројекта планира и изградњу логистичког центра у области Лонготома, као и дубоководне луке на обали Ла Лигве. Захваљујући овим стратешким објектима, власти и инвеститори очекују да ће омогућити масован извоз житарица и пољопривредних производа изравно на азијско тржиште.
Финансијски модел пројекта осмишљен је тако да овај коридор постане конкурент Панамском каналу и луци Чанкај у Перуу. Према проценама инвеститора, цена превоза износила би око 95 долара по тони, што представља ниску тарифу која би значајно смањила оперативне трошкове. Захваљујући томе, овај коридор би могао постати једна од најзначајнијих алтернатива у прекоокеанској трговини Јужне Америке.
Како напредује обнова прекоандске железнице између Чилеа и Аргентине?
Значај овог пројекта лежи у његовом потенцијалу да обнови стратешки железнички правац који је некада повезивао Атлантски и Тихи океан преко Анда. Бројне студије указују да су овакви коридори још у XIX веку били замишљени као кључно средство економске интеграције суседних држава и непосредна веза с океанским лукама.
Пројекат се тренутно налази у почетној фази институционалне процене и радови још нису почели. Његови покретачи воде разговоре са властима чилеанске регије Валпараисо како би утврдили правне и финансијске механизме за убрзање реализације, укључујући и могућу примену двостраних споразума о инфраструктури.
Непосредни претходник ове иницијативе била је историјска Прекоандска железница Лос Андес-Мендоза, пуштена у саобраћај 1910. године, а коначно затворена 1984., после деценија повременог рада услед дипломатских спорова, снежних лавина и тешког одржавања у високогорским условима. Њена првобитна траса представљала је једно од најзначајнијих инжењерских достигнућа у регионалној трговини, али су пропадање и напуштање инфраструктуре оставили ову железничку везу ван употребе више од четири деценије.
Каква је историја и наслеђе прекоандске железнице?
Прекоандска железница Лос Андес-Мендоза настала је 1870. године као амбициозан пројекат чији је циљ био да железницом повеже Чиле и Аргентину преко величанствених Анда. Браћа Хуан и Матео Кларк покренули су овај мегапројекат како би обезбедили брз, безбедан и јефтин транспорт уочи очекиваног отварања Панамског канала, које је претило да потисне локалне трговачке путеве. После превазилажења тешких економских криза, Рата за Пацифик и граничних спорова, железничка линија која је повезала Валпараисо и Буенос Ајрес свечано је отворена 5. априла 1910. године.
Са техничке стране, изградња је представљала врхунац железничког инжењерства, а највећи успех био је пробој тунела Караколес 1908. године. Ипак, током експлоатације појавили су се озбиљни конструкциони проблеми који су знатно повећали цену возарине. Исплативост пројекта нагло је опала већ 1912. године, две године пре отварања Панамског канала, што је довело до драматичног пада обима теретног и путничког саобраћаја британске компаније Clark’s Trasandine Railway Cia. Limited.
Данас су остаци ове историјске железнице углавном у рушевинама, уништени лавинама и вишедеценијским запуштањем планинске пруге. Мишљења стручњака о њеном значају су подељена:
„За неке је Прекоандска железница представљала тријумф железничког инжењерства, захваљујући изузетној прецизности у планирању и изградњи, упоредив једино са вијадуктом Маљеко.“
Сан да овај коридор постане главна копнена веза између Атлантског и Тихог океана на крају је у потпуности нестао.
Извор: La República
