Planom se predviđa izgradnja elektrifikovane železničke pruge duge 420 kilometara radi poboljšanja konkurentnosti u izvozu k azijsko-tihookeanskom regionu.
Međunarodni konzorcijum pokreće veliki projekat železničke integracije u Latinskoj Americi kojim se predviđa investicija od blizu 9,6 milijardi dolara za obnovu istorijskog koridora između dve zemlje ovog regiona, kroz planinski venac Anda. Cilj je ponovno uspostavljanje strateške saobraćajne veze važne za spoljnu trgovinu i međuokeansku logistiku, prenosi agencija Noticias Argentinas, pozivajući se na dokumentaciju projekta.
Planom se predviđa izgradnja velike saobraćajne infrastrukture za prevoz tereta i putnika, s ciljem smanjenja logističkih troškova i povećanja konkurentnosti izvoza na tržišta azijsko-pacifičkog regiona. Prema pisanju lista Los Andes, projekat se trenutno nalazi u početnoj fazi institucionalnih pregovora, a pokreću ga privatne kompanije sa međunarodnim učešćem, u saradnji sa regionalnim vlastima u Čileu.
Kako će železnički megaprojekat u Andima promeniti povezanost dve zemlje Latinske Amerike i kakav će uticaj imati na region?
Ključni deo inicijative jeste izgradnja podzemnog tunela dugog 54 kilometra, koji će povezati oblast Uspaljata u Argentini sa čileanskim gradom Los Andes. Ovaj megaprojekat, koji je deo takozvanog Dvookeanskog koridora Longotoma, ima za cilj omogućavanje nesmetanog saobraćaja preko Anda tokom cele godine, bez prekida izazvanih vremenskim uslovima. Regionalna logistička inicijativa teži trajnom obnavljanju pogranične železničke veze između Argentine i Čilea.
Planirana infrastruktura u Južnoj Americi obuhvata dvokolosečnu elektrifikovanu prugu dugu 420 kilometara, namenjenu mešovitom prevozu tereta i putnika. Konzorcijum koji stoji iza projekta planira i izgradnju logističkog centra u oblasti Longotoma, kao i dubokovodne luke na obali La Ligve. Zahvaljujući ovim strateškim objektima, vlasti i investitori očekuju da će omogućiti masovan izvoz žitarica i poljoprivrednih proizvoda izravno na azijsko tržište.
Finansijski model projekta osmišljen je tako da ovaj koridor postane konkurent Panamskom kanalu i luci Čankaj u Peruu. Prema procenama investitora, cena prevoza iznosila bi oko 95 dolara po toni, što predstavlja nisku tarifu koja bi značajno smanjila operativne troškove. Zahvaljujući tome, ovaj koridor bi mogao postati jedna od najznačajnijih alternativa u prekookeanskoj trgovini Južne Amerike.
Kako napreduje obnova prekoandske železnice između Čilea i Argentine?
Značaj ovog projekta leži u njegovom potencijalu da obnovi strateški železnički pravac koji je nekada povezivao Atlantski i Tihi okean preko Anda. Brojne studije ukazuju da su ovakvi koridori još u XIX veku bili zamišljeni kao ključno sredstvo ekonomske integracije susednih država i neposredna veza s okeanskim lukama.
Projekat se trenutno nalazi u početnoj fazi institucionalne procene i radovi još nisu počeli. Njegovi pokretači vode razgovore sa vlastima čileanske regije Valparaiso kako bi utvrdili pravne i finansijske mehanizme za ubrzanje realizacije, uključujući i moguću primenu dvostranih sporazuma o infrastrukturi.
Neposredni prethodnik ove inicijative bila je istorijska Prekoandska železnica Los Andes-Mendoza, puštena u saobraćaj 1910. godine, a konačno zatvorena 1984., posle decenija povremenog rada usled diplomatskih sporova, snežnih lavina i teškog održavanja u visokogorskim uslovima. Njena prvobitna trasa predstavljala je jedno od najznačajnijih inženjerskih dostignuća u regionalnoj trgovini, ali su propadanje i napuštanje infrastrukture ostavili ovu železničku vezu van upotrebe više od četiri decenije.
Kakva je istorija i nasleđe prekoandske železnice?
Prekoandska železnica Los Andes-Mendoza nastala je 1870. godine kao ambiciozan projekat čiji je cilj bio da železnicom poveže Čile i Argentinu preko veličanstvenih Anda. Braća Huan i Mateo Klark pokrenuli su ovaj megaprojekat kako bi obezbedili brz, bezbedan i jeftin transport uoči očekivanog otvaranja Panamskog kanala, koje je pretilo da potisne lokalne trgovačke puteve. Posle prevazilaženja teških ekonomskih kriza, Rata za Pacifik i graničnih sporova, železnička linija koja je povezala Valparaiso i Buenos Ajres svečano je otvorena 5. aprila 1910. godine.
Sa tehničke strane, izgradnja je predstavljala vrhunac železničkog inženjerstva, a najveći uspeh bio je proboj tunela Karakoles 1908. godine. Ipak, tokom eksploatacije pojavili su se ozbiljni konstrukcioni problemi koji su znatno povećali cenu vozarine. Isplativost projekta naglo je opala već 1912. godine, dve godine pre otvaranja Panamskog kanala, što je dovelo do dramatičnog pada obima teretnog i putničkog saobraćaja britanske kompanije Clark’s Trasandine Railway Cia. Limited.
Danas su ostaci ove istorijske železnice uglavnom u ruševinama, uništeni lavinama i višedecenijskim zapuštanjem planinske pruge. Mišljenja stručnjaka o njenom značaju su podeljena:
„Za neke je Prekoandska železnica predstavljala trijumf železničkog inženjerstva, zahvaljujući izuzetnoj preciznosti u planiranju i izgradnji, uporediv jedino sa vijaduktom Maljeko.“
San da ovaj koridor postane glavna kopnena veza između Atlantskog i Tihog okeana na kraju je u potpunosti nestao.
Izvor: La República
