O razlozima zaoštravanja retorike Buenos Ajresa prema najvažnijim naprednim vladama Latinske Amerike, kako se u tu jednačinu uklapa potraga za savezništvom sa Donaldom Trampom i da li Milej zanemaruje realne odnose snaga na kontinentu, za Dva Juga govori Rikardo Domingez Gvadarama, istraživač na Latinoameričkim studijama Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika (UNAM).
Koliko su ozbiljne optužbe Havijera Mileja protiv Meksika, sa tvrdnjom da ga meksička vlada pokušava diskreditovati pre argentinskih izbora?
Diplomatski odnosi između Meksika i Argentine nalaze se u izvesnom zastoju otkako je predsednik Milej stupio na dužnost. Argentinski predsednik je izneo više komentara u obliku kritike na račun mišljenja koja je tadašnji meksički predsednik, Andres Manuel Lopez Obrador, iznosio o argentinskoj ekonomskoj politici i o ekonomiji ove ultradesničarske zemlje.
Sadašnja predsednica je ublažila komentare o toj južnoameričkoj vladi, iako je ukazivala na razlike između meksičkog ekonomsko-političkog modela i modela „drugih” zemalja u kojima je neoliberalizam poprimio oštrije oblike.
U tom kontekstu, optužbe da su vlade Meksika i Brazila osmislile i sprovele kampanju protiv vlade predsednika Havijera Mileja kako bi se umešale u predsedničke izbore u toj zemlji, ne samo da je predsednica Klaudija Šejnbaum izričito odbacila, već one ukazuju i na potrebu argentinskog predsednika da potvrdi svoju ograđenost od naprednjačkih vlada, što bi mu istovremeno poslužilo da se prikaže kao veliki saveznik predsednika Donalda Trampa.
Zašto mislite da je Milej odlučio zaoštriti odnose sa Meksikom i Brazilom?
Predsednik Argentine ne da je zaoštrio, nego je usijao odnose sa Meksikom i Brazilom — ili je barem to imao nameru da učini. Vlada Meksika je potvrdila privrženost svojim spoljnopolitičkim principima i nije odgovorila na provokaciju argentinskog predsednika. Iz političko-izbornog ugla gledano, političko i diplomatsko sučeljavanje sa naprednim vladama (najvažnijim u Latinskoj Americi i na Karibima) imalo bi za cilj skretanje političke pažnje, i u zemlji i u inostranstvu, na argentinskog predsednika — kako zbog boljeg pozicioniranja na izborima, tako i zbog potvrđivanja njegovog protivljenja učešću države u ekonomiji. Treći element jeste da bi diplomatska kriza sa Meksikom i Brazilom poslužila tome da se prikaže kao veliki saveznik američkog predsednika. Čini se da predsednik Milej preuzima strategiju predsednika Donalda Trampa, zbog čega deluje kao da zaboravlja na ogromnu razliku u moći između Sjedinjenih Država i Argentine.
