Da li će odluka Centralne banke Argentine da dozvoli kredite u dolarima kompanijama koje neposredno ne generišu stranu valutu biti stimulans za ekonomiju Argentine ili će, naprotiv, dovesti samo do pada kursa pezosa i odliva kapitala?
Na pitanje Dva Juga odgovara Horhe Elbaum, doktor ekonomskih nauka, sociolog, radio- i TV-novinar „Pagine 12“ i bivši ambasador Argentine pri Međunarodnoj alijansi za sećanje na holokaust.
Što se tiče odluke Centralne banke da kompanijama koje ne ostvaruju prihode u stranoj valuti dozvoli mogućnost zaduživanja u dolarima, ovo predstavlja promenu politike koju je naša zemlja sprovodila od 2001. godine, posle krize iz 2001. Tada je kompanijama bilo zabranjeno da se zadužuju u dolarima ukoliko nisu bile izvoznici i nisu stvarale prihode u dolarima.
Dakle, to je očajnička mera sadašnje vlade, pokušaj da se prevaziđe takozvano spoljno ograničenje, koje se u osnovi sastoji u nedostatku dolara. I to bez obzira na rast izvoza ugljovodonika, gasa i poljoprivrednih proizvoda.
Svi mi ekonomisti se slažemo da ovo Argentinu dovodi u izuzetno opasnu situaciju, jer je u našoj zemlji uobičajeno da u nekom trenutku dođe do snažnih devalvacionih procesa, upravo zbog tog istorijskog spoljnog ograničenja — pošto proizvodimo manje dolara kroz izvoz nego što nam je potrebno za uvoz, ali i zbog odliva kapitala, kao i zbog negativnog spoljnog bilansa u turizmu.
To jest, da pojednostavimo — ovo je još jedan potez Milejeve vlade kojim pokušava da odloži problem za sutra, da „kupi vreme“, kako bi pokušala obezbediti ulazak dolara u Argentinu i delimično ih otkupiti preko Centralne banke radi plaćanja dugova. No, time se istovremeno omogućava da se kompanije u budućnosti, u slučaju moguće devalvacije, nađu u potpuno oslabljenom položaju — ili čak bankrotiraju.
