Расправа о наводном норвешком финансирању организација Лафкенче у Чилеу отворила је шира питања односа између економских интереса, заштите животне средине и права аутохтоних заједница. У земљи у којој индустрија узгоја лососа представља један од кључних извозних сектора, сукоб између корпоративних актера, државне политике и еколошких покрета све је израженији.
О стварном утицају норвешког капитала и будућности Закона Лафкенче, разговарамо са Патрисијем Гузманом С. Патрисио је стручњак у области пословних наука, магистар латиноамеричког друштва и политике, и уредник дигиталног листа Werken Rojo (werkenrojo.cl). Са тачке гледишта дугогодишњег аналитичара друштвено-политичких процеса, Гузман рашчлањује наративе преовлађујуће у медијима главног тока и указује на дубље економске интересе који обликују савремену чилеанску стварност.
У којој мери је питање норвешког финансирања организација Лафкенче постало важним на чилеанском дневном реду? Да ли се о томе широко расправља или је ограничено на политичку и гранску дебату?
Производња лососа је веома значајна у Чилеу. То је индустрија која је често критикована због ниских зарада и лоших услова рада, што доводи до великог броја тешко повређених радника, па чак и смртних случајева. Према подацима НВО Ecoceanos, у периоду 2013-2026. најновија бројка износи 90 смртних случајева. То Чиле чини земљом са највишом стопом смртности у овој грани на светском нивоу.
Постоји Закон Лафкенче, чија сврха је да јамчи заштиту животне средине и територијална права обалског Мапуче становништва, познатог као Лафкенче. Узгој лососа сматра се веома загађујућим и инвазивним за домаћу фауну, због повећања садржаја нитрата и њихове повезаности са ширењем токсичних алги које изазивају „црвену плиму“, због бекства лососа у отворену средину, као и због велике употребе антибиотика и других материја, укључујући и забрањене попут малахитног зеленила.
Уопштено, компаније које послују у Чилеу у свим секторима већ неколико година воде спор против еколошких регулатива, тврдећи да оне успоравају инвестиције. Нова влада на челу са Хозеом Антониом Кастом најавила је противљење ономе што називају „пермисологијом“, што се може превести као прекомерне еколошке регулативе, и јасно заузимају став против заштите животне средине. То, заједно са најављеним мерама смањења пореза за компаније, представља део владине политике усмерене на повећање економског раста.
У том контексту треба разумети оптужбе о наводном норвешком финансирању Мапуче-Лафкенче организација. Цело ово питање напада на заштиту животне средине брзо постаје битна тема, али мислим да је и даље маргинално у чилеанској расправи и да остаје у оквирима уског, секторског политичког дебатног круга, посебно када је реч о наводном норвешком утицају.
Како се ово питање тумачи у Чилеу: као могући страни утицај на унутрашње процесе или као део унутрашње политичке и економске борбе око Закона Лафкенче и индустрије лососа?
Чиле је земља са економијом веома отвореном за велика предузећа и страна улагања. Иако постоје националистички и про-бизнис кругови који покушавају да користе аргумент страног мешања у унутрашње процесе како би дискредитовали еколошке и староседелачке организације, не чини ми се да су имали много успеха. Ипак, под изговором прозрачности, покушаће да отежају финансирање оваквих организација из иностранства.
Које групе актера најактивније гурају ову тему (политичари, компаније, регионалне структуре, медији) и постоји ли јасно разумевање интереса који је првенствено покрећу?
Промотери ове теме су политичари и компаније које контролишу већину медија у Чилеу, са наративом супротстављеним еколошким организацијама, независним синдикатима и староседелачким покретима.
У којој мери се у чилеанским стручним и професионалним круговима прихвата аргумент о могућој економској мотивацији Норвешке (због конкуренције у индустрији лососа)? Да ли се сматра добро утемељеним или више политичком конструкцијом?
У стварности, ово је веома мало уверљив аргумент, јер су индустрије са норвешким капиталом важне у сектору узгоја лососа.
Суочени смо са вештачком политичком конструкцијом која Норвешку посматра као једну целину са једном монолитном политиком, без разликовања различитих актера као што су држава, компаније, еколошке организације или синдикати, од којих сваки има своје програме рада и усмерења.
Оптужба да Норвешка финансира приобалне заједнице које се противе ширењу индустрије лососа не узима у обзир значајно присуство норвешког капитала у чилеанској индустрији лососа, где он представља кључни стуб и једног од најважнијих инвеститора и технолошких партнера у земљи.
Следеће информације сумирају главне актере норвешког капитала у чилеанској индустрији лососа:
| Компанија | Област специјализације | Власништво / Порекло |
| Mowi Chile | Узгој, прерада и продаја лососа | Пофружница Mowi ASA, норвешке компаније |
| Nova Austral | Производња и прерада лососа (регија Магаљанес) | Првобитно норвешки капитал; недавне промене у власништву |
| Cermaq Chile | Узгој лососа | Подружница јапанског Mitsubishi Corp., али са дубоким норвешким коренима |
| Smir | Услуге уклањања морске ваши (caligus) | Норвешки капитал |
| Nachipa Wellboats | Превоз и руковање лососа по норвешкој технологији | Заједничко улагање (Joint venture) са норвешком фирмом Solvtrans |
| AKVA group | Добављач опреме, технологије и програмског обезбеђења за аквакултуру | Норвешка мултинационална компанија |
| AquaGen Chile | Снабдевање генетичким материјалом (јајне ћелије и сперма) | Подружница AquaGen AS, норвешка компанија |
Мада су норвешке компаније кључне у овом екосистему, њихов удео у националној производњи се колебао услед различитих фактора.
• Mowi Chile: производни гигант — Mowi је највећи произвођач лососа на свету и у Чилеу је актер првог реда, са рекордним родом од 78.137 тона само у 2025. години. Иако нема јавних података о тржишном уделу, њен обим производње и глобална позиција чине је незаменљивим играчем у националној индустрији.
• Nova Austral: случај промене власништва — Историјски значајан актер у региону Магаљанес, чије је власништво прошло кроз процес реструктурирања. Октобра 2024. норвешки фонд Altor Capital изашао је из компаније, коју је преузео енглески фонд Fidera, чиме је окончана ера норвешког капитала у овој фирми.
• Cermaq: норвешки корени, јапански капитал — Cermaq је парадигматичан пример. Са дугом норвешком историјом, данас је у 100% власништву Mitsubishi Corporation из Јапана. Ипак, сматра се једном од водећих компанија у свету и значајним актером у Чилеу, са операцијама дуж целог ланца вредности.
• Изван производње: екосистем добављача — Норвешка улагања далеко превазилазе саму производњу. Компаније као што су AKVA group (опрема) и AquaGen (генетика) од суштинског су значаја за свакодневни рад у Чилеу. Заправо, од око 70 норвешких компанија које послују у земљи, већина припада рибарском и аквакултурном сектору, чинећи екосистем услуга и технологије светске класе.
Постоји ли очекивање да ће ова ситуација довести до практичних решења (истраге, промене у регулацији НВО, измене Закона Лафкенче), или преовладава мишљење да је реч о пролазном медијском догађају без дугорочних последица?
Моје лично мишљење, које деле многи еколози и економисти, јесте да идемо ка већој конфликтности и да ће промене које влада буде спроводила бити регресивне, односно више негативне него позитивне у погледу практичних решења.
