Namera predsednika Gustava Petra da prijavi svog ekvadorskog kolegu, Danijela Nobou, zbog optužbi o vezama s ekvadorskom mafijom, izazvala je duboku diplomatsku krizu sa višestrukim aspektima. Ovaj scenario se dodatno usložnjava protivrečnostima i međusobnim optužbama dvojice predsednika.
Pre svega, od suštinskog je značaja analizirati kontekst Noboinih optužbi. Ekvadorski predsednik je nagovestio navodnu povezanost Petra s ekvadorskom mafijom, konkretno sa jednim značajnim narko-trgovcem, tokom Petrove posete Ekvadoru. Međutim, kako se ističe, Petro je tokom svoje posete bio pod zaštitom ekvadorske vojske i policije, što dovodi u pitanje verodostojnost takvih tvrdnji. S druge strane, situacija se obrće nedavnom izjavom narko-trgovca poznatog kao „El Negro Vili“ iz Barselone, koji je tvrdio da je finansirao Noboinu kampanju. Ova izjava dodaje novi sloj složenosti i ozbiljnosti optužbama, pomerajući žižu sumnje.
Drugo, diplomatska kriza se proširila i na trgovinsku sferu, uvođenjem carina od strane Ekvadora koje su dostigle i 100%. Ova mera je stvorila poteškoće za obe zemlje. Kolumbija je izrazila nameru da uvede nultu carinu na ekvadorsku robu koja joj je neophodna, ali ono što Kolumbija izvozi u Ekvador, posebno u energetskom sektoru, ozbiljno pogađa Ekvador. Ovo je vrlo važno, jer značajan deo ekvadorske energije zavisi od međupovezanosti sa Kolumbijom. Uvođenje carina ne pogađa tek obostranu trgovinu, već može i pojačati napetost između dve države, ugrožavajući ekonomsku saradnju u trenutku kada regionalna stabilnost ima presudan značaj.
Nesumnjivo je da je napetost između Kolumbije i Ekvadora prerasla početne optužbe i dobila značajnu regionalnu političku dimenziju. Gledište da ova kriza predstavlja uplitanje latinoameričke desnice sa ciljem destabilizacije vlade Gustava Petra i uticaja na predstojeće izbore u Kolumbiji jeste tumačenje koje je u pojedinim krugovima dobilo na značaju.
Ovaj stav sugeriše da trenutni sukob nije izdvojen incident, već deo šire strategije usmerene na ometanje napretka vlada i kandidata sa naprednim idejama u regionu. Optužbe Danijela Noboe protiv Petra mogu se tumačiti kao potezi na široj političkoj šahovskoj tabli, gde regionalni akteri nastoje uticati na unutrašnju politiku Kolumbije.
Uvođenje carina od strane Ekvadora, koje je u početku opravdano bezbednosnim razlozima i borbom protiv trgovine drogom, takođe se posmatra kroz ovu prizmu. Tvrdi se da ove mere, koje neposredno pogađaju ekonomiju juga Kolumbije — ključnog regiona podrške Petru — mogu imati politički cilj da podriju podršku vladi i, samim tim, njen uticaj u izbornom procesu. Kolumbijska ambasadorka u Ekvadoru, Marija Antonija Velasko, čak je ukazala na „vrlo čudne podudarnosti“ između poseta lidera kolumbijske desnice palati Karondelet i povećanja carina od strane Ekvadora.
S ove tačke gledišta, zabrinutost proizilazi otuda što su ovi događaji usmereni ne samo na slabljenje sadašnje kolumbijske vlade, već i na stvaranje povoljnog okruženja za dolazak kandidata bliskih desnici na vlast po narednim izborima. Ideja je da se obesmisli projekat promena koji predstavlja Petro i time zaustavi širenje napredne politike u Latinskoj Americi.
Na kraju, ova situacija dovodi u opasnost pregovaračke procese i borbu protiv trgovine drogom na kolumbijsko-ekvadorskoj granici, posebno u departmanu Putumajo. Vojna dejstva i bombardovanja koja sprovodi ekvadorska vlada, iako se pravdaju borbom protiv narko-trgovine, mogu pogoditi ne kriminalne strukture, već civilno stanovništvo, i ograničiti mogućnosti potrage za sveobuhvatnim rešenjima problema nezakonitih zasada. Nedostatak poverenja i jačanje optužbi između vlada mogu dodatno destabilizovati već ranjivo područje, dovodeći u pitanje zajedničke napore u rešavanju nadnacionalnog problema kao što je trgovina drogom.
Autor je osnivački partner Opservatorije za konflikt i mir Korporacije Nova duga (Corporación Nuevo Arco Iris)
