Uživanje u letu na otvorenom u Pilaru, predgrađu Buenos Ajresa, deo je opredeljenja desetina porodica koje su odlučile da ograniče rani pristup mobilnim telefonima. Pre dve godine osnovale su pokret „Slobodne ruke“ (Manos Libres), sa ciljem da njihova deca nemaju sopstveni mobilni telefon do 14. godine, niti društvene mreže do 16. godine.
U ovoj grupi, dvanaestogodišnjak raspolaže sa samo pola sata dnevno na mobilnom telefonu za ćaskanje ili igranje video-igara. Alternativno, koristi sat sa geolokatorom i opcijom pozivanja na tri broja, a kod kuće ima fiksni telefon radi održavanja veze.
Pristalice inicijative tvrde da preterana izloženost ekranima u ranom uzrastu može uticati na razvoj. Oni tvrde da tokom detinjstva mozak jača veštine koje se praktikuju, a zanemaruje one koje se ne stimulišu, te bi intenzivno korišćenje mobilnog telefona moglo usporiti usvajanje ključnih veština.
Pokret propagira slobodnu igru i smanjenje broja uređaja u školskoj sredini. Više od hiljadu argentinskih porodica — od kojih mnoge imaju decu u istim školama — čine pokret „Slobodne ruke“. Druga slična grupa, „Roditeljski pakt“ (Pacto Parental), okuplja oko 300 porodica.
U Argentini mnoga deca dobiju svoj prvi mobilni telefon oko devete godine, ali ovi roditelji više vole da odlože taj trenutak kako bi dali prednost sportu, čitanju i živom druženju.
Inicijativa stiže i do škola, kao u opštini Tigre u provinciji Buenos Ajres, gde u nekim ustanovama učenici osnovne škole ne mogu da nose mobilni telefon, a stariji razredi ga moraju držati tokom nastave u kutiji namenjenoj za tu svrhu. Nastavnici i rukovodioci koji podržavaju ovu meru upozoravaju da prekomerna upotreba telefona može uticati na učinak i postati ometajući faktor kako na času, tako i tokom odmora.
Međutim, ne slažu se svi stručnjaci sa strogim zabranama do 14. ili 16. godine, kakve je nedavno zakonom uvela Australija. Neki glasovi se radije zalažu za postizanje dogovora i rano digitalno obrazovanje, sa jasnim pravilima i prisustvom odraslih koji će decu naučiti bezbednom i promišljenom kretanju internetom.
Pored toga, ukazuje se da u mnogim školama Latinske Amerike nema dovoljno računara ili tableta, te je jedini uređaj dostupan za obrazovne zadatke često mobilni telefon učenika, što dodatno usložnjava debatu.
Izvor: NCC
