Последњих месеци све чешће се говори о могућем ублажавању санкција према Венецуели, новим улагањима у енергетски сектор и институционалним променама у земљи. Колико су те најаве реалне, како се у Каракасу гледа на односе са Сједињеним Државама и да ли се у наредним годинама могу очекивати значајне политичке и економске промене — за наш портал говори Ђоел Орта, адвокат и политиколог из Венецуеле.
Како се у Венецуели доживљава претња кривичним гоњењем Делси Родригез — као озбиљан притисак САД или као уобичајена политичка реторика која мало шта мења?
Не постоји никаква претња покретања кривичног поступка против вршитељке дужности председнице, докторке Делси Родригез. Напротив, од самог председника Доналда Трампа и од шефа Стејт департмента, сенатора Марка Рубија, могли смо чути да се одржавају веома добри односи са привременом владом.
Истовремено је измењен Закон о угљоводоницима, а Сједињене Државе постепено укидају принудне мере, односно санкције. Многим од приближно 200 компанија које су поднеле захтев Канцеларији за контролу стране имовине (OFAC) већ су одобрене лиценце за улагања у Венецуели.
Процењује се да би укупна улагања у наредних пет година могла достићи око 110 милијарди долара. Исто тако, ускоро ће бити представљен и нови закон о рударству, који неће обухватити само питање злата, већ и такозване ретке земне елементе. Венецуела располаже са 27 од 32 таква минерала који постоје у свету, укључујући колтан, родијум и графит.
Народна скупштина очигледно ради оно што треба да ради: најављене су измене Закона о раду и Органског пореског законика. Председник Народне скупштине саопштио је протеклих дана о могућности оставке појединих судија Врховног суда правде, као и неких чланова Националног изборног савета. Већ су поднете оставке генералног тужиоца и народног правобраниоца, а Народна скупштина разматра кандидате за те дужности. Помиње се и могућа промена на челу Државне ревизорске институције.
Због свега тога, тврдње о наводној претњи кривичним поступком против вршитељке дужности председнице представљају обичну спекулацију.
Да ли се ова тема разматра у тамошњим медијима, међу званичницима или у пословним круговима, и постоји ли осећај да би могла утицати на преговоре о санкцијама и нафтном сектору?
Сматрам да измене Закона о угљоводоницима дају потпуне правне гаранције за улагања. Предвиђено је да се можебитни спорови између компанија и венецуеланске државе решавају пред судовима Сједињених Држава или земље из које потиче компанија која послује у нафтном сектору.
Када је реч о рудним рентама, оне се крећу у распону од најмање 15 до највише 30 процената. Уговори се склапају на период од 15 до 25 година, са могућношћу продужења за исти временски рок. Такође је омогућена слободна репатријација капитала, без икаквих препрека или проблема.
Разговара се и о успостављању присуства међународних банака које би олакшале повраћај капитала, као и о оснивању различитих повереништава за финансирање социјалних програма, инфраструктуре и унапређења јавних услуга.
Све то би требало помоћи да улагања у нафтни сектор у наредних пет година достигну око 110 милијарди долара, што би омогућило повећање производње најпре на 3,5 милиона барела дневно, а потом и на 6 милиона барела, што је важно за глобалну енергетску стабилност.
Поред угљоводоника, ту су и значајна лежишта племенитих и неплеменитих метала на југу државе Боливар, па Венецуела има потенцијал да у наредним годинама постане енергетска сила. Надајмо се да ће постојати визија превазилажења модела искључиво извозне економије сирове нафте, како би земља постала светска петрохемијска сила.
Постоји ли у друштву очекивање да притисак САД може довести до промена унутар власти, или већина сматра да ће ситуација у Каракасу остати иста?
Промене су већ почеле да се дешавају, о чему сам баш говорио. И председник Трамп и државни секретар Марко Рубио истицали су да ће у Венецуели најпре уследити процес стабилизације и поновне институционализације. Слично је недавно изјавио и посланик Родригез у интервјуу за једно страно гласило. Затим би се у року од 18 до 24 месеца, а по неким проценама и до 30 месеци, приступило спровођењу изборног процеса.
