„Frida i Dijego: Poslednji san“ bavi se odnosom meksičkih umetnika i gradi mostove između scenskih i vizuelnih umetnosti u Njujorku.
Muzej moderne umetnosti u Njujorku (MoMA) istražuje „poslednji san“ Fride Kalo i Dijega Rivere u okviru izložbe koja povezuje scenske i vizuelne umetnosti u saradnji sa Metropoliten operom.
Delo će premijerno biti izvedeno 14. maja u prestižnoj Met operi, sa libretom Nila Kruza i muzikom Gabrijele Lene Frank, a glavne uloge tumače Izabel Leonard i Karlos Alvarez.
„Kada smo saznali da Met opera priprema delo o Fridi Kalo i Dijegu Riveri, pomislili smo da je to dobar trenutak za saradnju između dve institucije“ — objašnjava novinarima Beverli Adams, kustoskinja latinoameričke umetnosti u MoMA.
U operskoj postavci, Rivera priziva Kalo tokom Dana mrtvih kako bi je vratio u život — poziv koji slikarka, preminula 1954. godine, odbija.
Maketa pozorišta na ulazu u izložbu dočarava kako će ova priča oživeti: Frida, ispred plavog kreveta koji nadziru dva kostura, posmatrana je od strane Dijega sa drvene konstrukcije, dok u pozadini veliko crveno drvo oblikuje scenu.
Most između scenskih i vizuelnih umetnosti
Muzej uranja posetioca u pozorišni ambijent i vodi ga ka centru sale, gde crveno drvo prolazi kroz uski plavi krevet i širi svoje grane preko ogledala koje visi sa plafona.
„Ovo je totem naše sale, sa ogledalom iznad tog iskrivljenog, stešnjenog elementa, primoranog da ostane u kavezu u donjem delu, a koji se oslobađa ka nebu“ — kaže medijima Džon Bauzor, scenograf i sudizajner kostima opere.
Drvo je ključni element u više dela Kalo, kao što je „Drvo nade, ostani jako“, koje se nalazi na zidu blizu konstrukcije. U ovom delu, umetnica prikazuje sebe kako sedi na stolici u tradicionalnoj teuanskoj nošnji, sa suzama u očima.
Iza nje, druga Frida leži na bolničkim kolicima, pokazujući posmatraču krv koja teče niz njena gola leđa. U sali su izložena i dela „Moji bake i dedovi, moji roditelji i ja“, interpretacija porodičnog stabla u kojoj je Frida prikazana kao zigot, zametak i devojčica, kao i „Fulang-Čang i ja“, „Portret sa kratkom kosom“ i „Autoportret na granici između Meksika i Sjedinjenih Država“.
Od Rivere će biti izloženo preko dvadeset radova, uglavnom skica namenjenih kostimima baleta H.P. („Horsepower“) i njegovoj scenografiji, kao i veliki mural na kojem prikazuje revolucionarnog vođu Emilijana Zapatu kako drži mačetu za šećernu trsku, obučen u belu seljačku odeću.
Veza sa meksičkom kulturom
Prilikom osmišljavanja izložbe, njeni autori posvetili su se tradicionalnoj kulturi Meksika koju je ovaj par prikazivao u svojoj umetnosti.
„Veza sa meksičkom narodnom kulturom bila je veoma važna za Kalo i Riveru, koji su pažljivo posmatrali domorodačke tradicije i u svojim delima isticali ono izvorno meksikansko“ — naglašava Adamsova.
Ova ideja je vidljiva u delu „Festival cveća: praznik Svete Anite“, gde Rivera živim bojama prikazuje ovu meksičku svečanost. Opera na sličan način stupa u dijalog sa poreklom umetnika, pa su u kostimima vidljivi vezovi koje su izradile zanatlijke iz Oahake i drugih meksičkih regiona.
„Frida i Dijego: poslednji san“ će u maju proširiti ideje izložbe, idući „korak dalje“ u širenju nasleđa Kalo i Rivere i služeći kao simbol umetničkog i kulturnog nasleđa koje su ostavili, ističe Adamsova.
Izvor: EL TIEMPO
