Između 1960. i 2024. godine, Paragvaj je zabeležio najveći ukupni rast BDP-a u Južnoj Americi, prema proračunima koje su objavili Forbes Paraguay i list La República na osnovu podataka Svetske banke u stalnim dolarima iz 2015. U tom periodu privreda je porasla s oko 2,8 milijardi američkih dolara na približno 46 milijardi (baza 2015), što je povećanje za više od 16 puta.
Regionalno poređenje koje prati te proračune stavlja iza Paragvaja i veće privrede: Kolumbija, Čile i Brazil beleže snažan dugoročni rast, ali manji u procentualnom smislu. Kontrast je još izraženiji s Argentinom i Venecuelom, čiji nedavni tokovi behu obeleženi čestim krizama i dugotrajnim zastojem.
Ekonomisti i multilateralne organizacije često naglašavaju da ovakve rang-liste imaju ograničenja: veći postotak rasta tokom šest decenija delimično se objašnjava niskom polaznom bazom, a ukupni BDP sâm po sebi ne opisuje stepen blagostanja ili proizvodnosti. Tako je, na primer, u 2024. godini BDP po stanovniku Paragvaja (u tekućim američkim dolarima) prema podacima Svetske banke znatno zaostajao za Urugvajem i prosekom zemalja sa višim srednjim dohotkom u regionu.
Ipak, makroekonomska stabilnost Paragvaja od 2000-ih izdvaja se kao posebna odlika. Rad MMF-a o Paragvaju pripisao je povećanje rasta spoju normalizacije nakon prethodnih kriza, povoljnog spoljnog okruženja i poboljšanja makroekonomske politike. Predsednik Santijago Penja branio je tezu da zemlja može održati rast iznad 4% čak i sa slabijim međunarodnim cenama soje, oslanjajući se na investicije i logistiku za izvoz.
Zvanične projekcije i prognoze međunarodnih institucija takođe ukazuju na umereno usporavanje, a ne na nagli pad: Centralna banka Paragvaja projektovala je rast od 4,2% za 2026. U isto vreme, agencija S&P je krajem 2025. podigla suvereni kreditni rejting na investicioni nivo, pozivajući se na stabilnost i fiskalnu disciplinu, izvestili su The Wall Street Journal i S&P Global.
Izazov, saglasni su analitičari, jeste pretvaranje rasta u veću proizvodnu složenost i više zarade: snižavanje zavisnosti od poljoprivrednih ciklusa (soja i meso), više ulaganja u ljudski kapital i infrastrukturu — uključujući energiju iz hidroelektrane Itaipu — i održivo smanjenje rada na crno.
Izvor: MercoPress
