Suverenitet između dve vatre i kontrola Južnog Pacifika
Dok se „diplomatija hamburgera i čife“ (peruansko-kineske kuhinje) nadmeće za naslove i predsedničke jelovnike, na Peru traje istovremeni pritisak dveju sila u pokušaju da se on uhvati u klešta. Nismo pred pukom protokolarnom anegdotom; nalazimo se pred borbom za „komutator“ (preklopnik) Južnog Pacifika. Danas Peru poseduje Majstorski ključ. Ali ako se ne probudimo, završićemo tako što ćemo jednima predati bravu, a drugima kvaku.
1. Suverenitet se ne prima kao upozorenje, već se vrši kao pravo
Ove nedelje, ambasador Sjedinjenih Država u Peruu, Berni Navaro, uputio je oštru opomenu: „Jeftin kineski novac košta suvereniteta”. To je upečatljiva fraza koja zanemaruje neugodnu istinu: kapital nema otadžbinu, ali je infrastruktura ima.
Peru je pribegao spoljnom finansiranju jer tokom decenija naša politička klasa nije bila sposobna osmisliti održiv model samofinansiranja za nacionalni razvoj. Međutim, suverenitet nije slogan koji se diktira iz ambasade kako bi se opravdale vojne nabavke bez suštinskog prenosa tehnologije, ili kako bi se zaustavila konkurencija.
Suverenitet je sposobnost peruanske države da nadzire svaki milimetar svoje teritorije, bilo da je reč o javnoj koncesiji ili privatnoj dozvoli. Nedavna sudska presuda koja ograničava ovlašćenja OSITRAN-a (nadzornog tela za ulaganja i transportnu infrastrukturu — prim. prev.) nad lukom Čankaj nije „trijumf privatne svojine”, već simptom pravnog vakuuma koji država mora hitno ispraviti. Peru ne sme dozvoliti zone regulatornog izuzeća gde nacionalni nadzorni organ postaje tek nemi posmatrač.
2. MNNA status: Privilegija ili ludačka košulja?
Imenovanje Perua za Glavnog saveznika izvan NATO-a (MNNA) od strane Bele kuće je prekretnica koju treba čitati sa hladnim realizmom. To je priznanje našeg strateškog položaja na globalnoj tabli povezanoj sa NATO-om, ali može postati i poziv na automatsko svrstavanje u sporovima koji nisu nužno naši.
Ako smo „glavni saveznici”, taj status se mora pretočiti u stvaran prenos tehnologije, međusobno delovanje s autonomijom i opipljivu trgovinsku uzajamnost.
Naša prava infrastruktura moći nije vojna, već normativna. To su naša 22 ugovora o slobodnoj trgovini i učešće u CPTPP-u. To je naš strateški pasoš. Peru ne treba da bira stranu; on treba da bude prostor gde su obe strane prinuđene da se takmiče po peruanskim pravilima.
3. Klešta podređenosti i „Efekat preklopnika“
Upadamo u zamku strateških klešta:
- Sa zapadnog krila: Lučki terminal za javnu upotrebu, za koji je namera da radi po logici privatnog kluba, slabeći državni nadzor.
- S istočnog krila: Diplomatski pritisak kojim se želi starateljstvo nad našim odbrambenim odlukama i državnim susretima pod narativom „zaštite suvereniteta”.
Odgovor nije u izboru između pritisaka. Odgovor je u aktiviranju Efekta preklopnika (Switchboard Effect).
Peru je središte kontinenta. Naša misija nije da budemo koridor za sirovine, već proizvodni integrator. Ruda iz Brazila, agroindustrija iz Mato Grosa i proizvodnja iz Sao Paula ne treba samo da prolaze kroz Čankaj ili Kaljao. Strateški skok je Minimalna transformacija: sklapati, prerađivati, sertifikovati i izvoziti sa dodatom vrednošću pod oznakom „Proizvedeno u Peruu“. Tu se ostvaruje dobit i otvaraju tehnička radna mesta. Tako prestajemo da budemo „prosjak što sedi na sanduku sa zlatom“ i postajemo carinski administrator Južnog Pacifika.
Peru je bio osa vicekraljevske trgovine Pacifika; danas može biti osa tranpacifičke trgovine XXI veka. Naša prednost nije ideološka: ona je geografska i normativna.
4. K agendi nacionalne inteligencije
Suverenitet se brani pametnim zakonima i strateškim planiranjem, a ne protokolarnim fotografijama. Predstojeća izborna debata trebalo bi da uključi tri strukturna stuba:
- Upravljanje kritičnom infrastrukturom: Doneti zakone tako da nijedan privatni objekat javne namene ne bude izuzet iz nadzora OSITRAN-a i Nacionalne uprave lukama. Ekskluzivnost se ne sme mešati s eksteritorijalnošću.
- Pomorski i industrijski suverenitet: Osnažiti SIMA i SEMAN kako bi se svaka nabavljena tehnologija — odakle god dolazila — nacionalno autonomno mogla održavati, prilagođavati i upravljati.
- Neucenjivi ljudski kapital: Obrazovati naraštaj inženjera, diplomata i stratega koji razumeju da prava moć nije u finansijskoj zavisnosti, već u sposobnosti pregovaranja, potkrepljenoj znanjem.
Ključ je već u našim rukama. Imamo geografski položaj, ugovore i infrastrukturu. Ono što nedostaje je državnička vizija kako bismo prestali da budemo šahovska tabla i postali igrač. Peru nije geopolitički plen niti finansijsko dvorište. On je preklopnik Južnog Pacifika. A onaj ko upravlja preklopnikom, taj određuje pravila igre.
Izvor: Visión al Futuro
