Kakva je procena unutar Kongresa: da li su vanredne sednice istinski pokušaj sprovođenja ključnih reformi ili prvenstveno test granica otpornosti ulica i parlamenta pred Milejevim oštrim potezima?
Na pitanja Dva Juga odgovara Horhe Elbaum, doktor ekonomskih nauka, sociolog, radio- i tv-novinar „Pagine 12“ i bivši ambasador Argentine pri Međunarodnoj alijansi za sećanje na holokaust.
Vanredna zasedanja koja saziva vlada, Kongres — imaju tu osobinu da se na njima mogu razmatrati isključivo predlozi zakona koje uputi izvršna vlast. U ovom slučaju reč je o tri predloga koja vlada šalje i o kojima će se raspravljati tokom februara.
Ti predlozi su: prvo, reforma radnog zakonodavstva, koja u suštini znači olakšavanje uslova rada, proširenje ovlašćenja poslodavaca, slabljenje sindikata i radnika i omogućavanje neograničenog broja radnih sati zaposlenih.
Drugi predlog koji je izvršna vlast uputila Kongresu jeste omogućavanje rudarskim kompanijama da uništavaju glečere. Do sada postoji zakon koji to zabranjuje, jer su lednici najvažniji izvor slatke vode, a istovremeno imaju ključnu ulogu u ekološkoj i prirodnoj ravnoteži. Rudarske kompanije već dugo vrše pritisak da se sva ta područja otvore i da im se omogući rad u oblastima gde se nalaze glečeri. To je drugi predlog.
Treći, koji je sada donekle pod znakom pitanja, jeste sporazum, odnosno ugovor Merkosur-Evropska unija, koji je trebalo da bude razmatran, ali sada ne znamo zašto se Evropski parlament odlučio na odugovlačenje i slanje projekta Sudu u Luksemburgu, zbog čega je on u samoj stvari blokiran. Postavlja se pitanje da li uopšte ima smisla da se on usvaja ili ne, s obzirom na to da Evropskom sudu obično treba godinu do dve da donese presude o tako značajnim pitanjima.
Dakle, to su ta tri pitanja. Parlamentarci, budi to senatori ili poslanici, ne mogu predlagati nikakve druge teme, a politički gledano, to odražava potrebu vlade da zadrži određenu političku inicijativu, koja proističe iz izbornih rezultata po kojima su osvojili 40%. Nije da su dobili ogroman broj glasova, već 20% od 60% birača koji su izašli na izbore, što znači da ih je u stvarnosti podržalo oko 30%.
Zato nastoje da zadrže inicijativu kroz ove predloge: prva dva odgovaraju surovoj logici neoliberalizma, usmerenog protiv narodne većine. Treći, ponovo naglašavam, sporazum Evropske unije i Merkosura, trenutno je priustavljen s evropske strane i videćemo kako će se dalje razvijati.
