Štošta od rešenja na planu ekonomske politike u nizu latinoameričkih zemalja kao da je preslikano u Srbiju — i ovde sve uz blagoslov nezaobilaznog MMF-a, naravno. Verovatno je u tome deo tajne naših nečuvenih uspeha na polju ekonomije.
Najsvežiji primer je Argentina, gde će u januaru za domaćinstva struja poskupeti do 36%, a gas do čak 54%. Koliko su ova povećanja cena bila neophodna? Kako će se sve to odraziti na život Argentinaca? O tome za izdanje „Dva Juga“ govore argentinski stručnjaci.
Horhe Elbaum, doktor ekonomskih nauka, sociolog, novinar lista Pagina 12, bivši ambasador Argentine pri Međunarodnoj alijansi za sećanje na holokaust
Poskupljenja cena usluga upućuju na neoliberalni šok-program koji je zacrtala vlada Mileja i njegov ministar finansija, Luis Kaputo. Ova povećanja će sve više ograničavati sposobnost porodica, a pre svega onih najugroženijih, da plaćaju gas i struju.
I, očigledno, to će doprineti povećanju nezadovoljstva svakodnevnim životom. Još uvek postoji strpljenje većine onih koji smatraju da je to neophodan napor zarad bolje budućnosti. Međutim, počinje da se javlja sve veće nepoverenje prema ekonomskom i socijalnom modelu ponuđenom od Havijera Mileja.
Povećanja cena zapravo idu u korist velikih privatnih elektroenergetskih korporacija i cilj im je podstaći ove poslovne institucije da nastave podržavati Milejev projekat kroz kupovinu medija, posredno potkupljivanje novinara i modele medijske zaštite putem društvenih mreža, algoritama itd.
Verovatno je da će u srednjem roku ovaj „balon“ na neki način postati očigledan i da bi velika narodna većina mogla iskazati svoje nezadovoljstvo kroz socijalne proteste i/ili, u dogledno vreme, kroz izborno preispitivanje koje će se sprovesti sledeće godine na nacionalnim izborima.
Huan Valerdi (Juan Valerdi), ekonomista. Profesor Nacionalnog univerziteta La Plate. Bivši savetnik u Argentini predsednika Centralne banke, Nacionalne banke, odeljenja za borbu protiv pranja novca i komisije za mala i srednja preduzeća Nacionalnog kongresa.
Poskupljenja struje za domaćinstva sedam miliona argentinskih porodica posledica su činjenice da je vlada pobedila na izborima, pa sada ima dve godine da nagna te porodice da „prerade i svare“ uništavanje svojih prihoda. Cilj je da im za dve godine pruži neku vrstu dobre vesti, ili nešto nalik dobroj vesti, kako bi ponovo glasali za ovu vlast koja će ih zbrisati kao srednju klasu i pretvoriti u sirotinju.
Povećanje ovih tarifa proističe iz monopolskih i oligopolskih dobitaka ovih kompanija i ni u kom slučaju nema veze sa pokrivanjem troškova proizvodnje. Ova vlada nije pokrenula nikakvu raspravu o stopama profita tih preduzeća.
Jedino što se radi jeste omogućavanje stalnih poskupljenja kako bi se povećali njihovi profiti u dolarima, koji su se, s obzirom na veštački potcenjenu vrednost dolara, pretvorili u neumerene dolarske zarade.
Ernan Letčer, direktor CEPA (Argentinski centar za političku ekonomiju), ekonomista
Povećanja cena tarifa su više nego udvostručila prosečnu inflaciju i u velikoj meri zbrisala plate radnika. Kako je to uticalo na Argentince? Pa, upravo tako — u smislu gubitka kupovne moći, koji je čak i potcenjen, jer INDEC (Zavod za statistiku) daje manju težinu troškovima usluga u svojim izračunavanjima. Zbog toga rast tarifa nije na verodostojan način odražen u opštem kretanju inflacije.
