Koji su razlozi interesovanja Donalda Trampa za Kolumbiju? Postoji li tu ekonomski interes, kao u slučaju sa naftom u Venecueli? Koliko je stvarna pretnja od ove ili one vrste agresivnih akcija SAD protiv Kolumbije? O tome za Dva Juga govori politikolog, istoričar i pisac Huan Gabrijel Karo Rivera.
Donald Tramp je oduvek pokazivao veliko zanimanje za Kolumbiju, još od svog prvog mandata, kada je u beležnici njegovog savetnika Džona Boltona otkriven plan o slanju 5.000 američkih vojnika u tu zemlju. Kolumbija je država bogata prirodnim resursima, posebno rudnim, i predstavlja jednu od glavnih tranzitnih ruta kroz koju prolaze sve trgovačke linije koje povezuju Južnu sa Severnom i Centralnom Amerikom, kao i sa Karibima. Sâm taj geografski položaj, činjenica da je jedina južnoamerička zemlja s izlazom i na Tihi okean i na Karipsko more, čini je ključnim predmetom interesa za američku politiku.
Ista ta kontinentalna geopolitika Sjedinjenih Država, izložena u knjizi Nikolasa Spajkmana Sjedinjene Države pred svetom, jasno pokazuje da čitav prostor od Aljaske i Grenlanda pa sve do Kolumbije i Gvajanā treba da bude pod potpunom kontrolom Sjedinjenih Država i bez mešanja ma koje druge sile.
Ovu ideju je, između ostalog, ojačao i tehnokratski pokret u Sjedinjenim Državama, koji je doživeo vrhunac tridesetih godina XX veka, sa projektom stvaranja Tehnata[1] — geopolitičke jedinice koja bi obuhvatala Kanadu, Grenland i Meksiko i prostirala se preko Karipskog mora sve do uspostavljanja kontrole nad celim severom Južne Amerike. Taj projekat je, uzgred, podržavao i gurao deda Ilona Maska po materinskoj liniji, Džošua Norman Haldeman, koji je upravo Tehnat predstavljao kao konačni cilj u stvaranju delotvornije države, sposobne da prevaziđe politiku.
Sada, s napadom na Venecuelu, postaje jasno da su Sjedinjene Države spremne upotrebiti svu svoju vojnu moć kako bi obezbedile kontrolu nad čitavim kontinentom. Više se ne radi samo o korišćenju posredničkih agenata zarad pobede na izborima, već i o spremnosti da se izvrši upad i preuzme izravna kontrola nad bilo kojom državom koja se smatra neprijateljskom i koja se nalazi u njihovoj zoni uticaja. Tramp je posle izvođenja vojnih dejstava protiv Venecuele uputio pretnje Kubi, Meksiku, Kolumbiji i Grenlandu.
Nažalost, Latinska Amerika je duboko podeljena. Madurov poziv da se ujedine vojske Kolumbije, Meksika i Brazila od strane njegovih kolega je dočekan s prezirom, a napredne vlade regiona (koje svoje programe kopiraju od evropske socijaldemokratije) na kraju su okrenule leđa bratskoj zemlji.
Trampove pretnje Kolumbiji postaju sve realnije, a kolumbijsko stanovništvo je duboko ravnodušno pred tako korumpiranom i oronulom vladom kao što je ona Gustava Petra.
[1] Tehnat je teorijski model društveno-geografske zajednice kojom ne upravljaju izabrani političari, već stručnjaci — tehnokrate, a društvom se rukovodi na osnovu naučnog planiranja, upravljanja resursima i energetske efikasnosti umesto tradicionalnog tržišta i novca.
