U srcu Amazonije nalazi se reka Šanaj-timpiška, gde temperatura dostiže 100°C. Ova „Kipuća reka“ ugrožava floru i faunu i služi kao važan objekat za proučavanje uticaja globalnog zagrevanja na ekosistem.
Ideja o reci koja je sposobna žive skuvati svoje žrtve može delovati kao mitološka priča. Međutim, reka Šanaj-timpiška, smeštena u regionu Majantujaku u Peruu, jeste stvarnost koja zbunjuje naučnike. Temperatura vode u ovoj reci može dostići 100°C, što je čini jednom od najvrelijih reka na planeti.
Užasavajuća stvarnost
Andres Ruzo, istraživač koji je dospeo do ove reke, potvrdio je: „Najviša temperatura koju sam izmerio bila je 210°F (100°C).“ Poređenja radi, prosečna temperatura skuvane kafe je oko 130°F (55°C). „Ako tamo gurnete ruku, za nekoliko sekundi dobićete opekotine drugog ili trećeg stepena“ — dodaje on.
Reka Šanaj-timpiška, čiji naziv se prevodi kao „uzavrela od toline Sunca“, već godinama izaziva interesovanje i strah. Međutim, kada je gospodin Ruzo prvi put čuo za nju, mislio je da je takva pojava nemoguća. Smatrao je da bi za zagrevanje reke do te temperature bila potrebna ogromna geotermalna toplota, a basen Amazona je daleko od aktivnih vulkana. Ipak, pošto je pronašao reku, potvrdio je njeno postojanje i visoke temperature.
Andres Ruzo je za reku prvi put čuo od svog dede, koji mu je ispričao priču o tome kako su španski konkvistadori ubili poslednjeg kralja Inka. Posle njegovog ubistva, uputili su se u Amazon u potragu za zlatom. Kad su se vratili, ispričali su zastrašujuću priču o otrovnoj vodi, ogromnim zmijama i ključaloj reci koja „jede“ ljudsko meso. Dvanaest godina kasnije, Ruzo je od svoje tetke ponovo čuo priču o neobičnoj reci. Kao mladi doktorant geofizike, Ruzo je poželeo da tu reku pronađe.
Nalazila se u blizini svetog banjskog područja naroda Ašaninka. On je sa svojom tetkom 2011. započeo istraživanje ovog surovog terena i, mada se pripremio za to da bi mogao videti mitsku reku, ono što je ugledao prevazišlo je njegovu maštu: otkrio je dugu preko šest kilometara reku vrele vode, duboke oko šest, i široke do 25 metara.
Ekosistem i životinje
„Video sam kako mnoge životinje padaju tamo — od ptica do gmizavaca“ — priča Ruzo. Visoke temperature čine opstanak složenih organizama izuzetno teškim. „Mi, ljudi, loše podnosimo takve temperature. Bukvalno počinjemo da se živi kuvamo“ — dodaje on.
Vrelina okolnog vazduha je toliko jaka da se na telu može osetiti. Prema rečima geologa, prolazak pored reke je prilično opasan, jer se temperatura vazduha podiže do ekstremnih vrednosti.
Uzroci nenormalnih temperatura
Stepen zagrevanja reke je posledica toplih izvora koji je napajaju. Kada na okolno područje pada kiša, voda se sakuplja u poroznim taložnim stenama. Prolazeći kroz slojeve planine, voda se zagreva od prvotne toplote Zemlje. Na kraju, može naići na veliki rased ili pukotinu kroz koju se podiže i izlazi na površinu u vidu vrelog ili toplog izvora.
Prirodni eksperiment
Istraživači s Univerziteta Majami vide u Šanaj-timpiški jedinstvenu priliku za proučavanje uticaja temperature na floru i faunu. Rajli Fortije, jedan od vodećih autora novih istraživanja, objašnjava:
„Amazon će postati topliji, hteli mi to ili ne. Ovo nam pruža priliku da razumemo kako će promena temperature uticati na sastav šume.“
Godine 2022. istraživački tim je mapirao ceo biom tropskih šuma, ispitujući raznolikost biljnih vrsta na 70 različitih mesta, počevši od hladnijih delova do najvrelijeg dela reke. Rezultati su pokazali da je u najvrelijem delu reke raznolikost flore značajno smanjena. „U vrelijim zonama primećujemo manje vrsta“ — ukazuje Fortije. Takođe je primećen jednoličniji sastav šume na toplim mestima, dok je na hladnijim delovima raznovrsnost biljaka bila znatno veća.
Prognoze za budućnost
Istraživači su zabrinuti da takva opterećenja i promene mogu biti predznak toga kako će sve tropske šume Amazonije izgledati u budućnosti. „S globalnim zagrevanjem, sve će se promeniti“ — dodaje Fortije. Radovi na proučavanju reke Šanaj-timpiške pomoći će naučnicima da predvide kako će određene vrste možda nestati, a koje će moći da se prilagode promenljivim uslovima.
Na taj način, „Kipuća reka“ postaje ne samo prirodna jedinstvenost, već i važan objekat za proučavanje uticaja klimatskih promena na ekosistem, što u krajnjem slučaju može postati kritično važno za predviđanje budućnosti naše planete.
Izvor: Vek
