У срцу Амазоније налази се река Шанај-тимпишка, где температура достиже 100°C. Ова „Кипућа река“ угрожава флору и фауну и служи као важан објекат за проучавање утицаја глобалног загревања на екосистем.
Идеја о реци која је способна живе скувати своје жртве може деловати као митолошка прича. Међутим, река Шанај-тимпишка, смештена у региону Мајантујаку у Перуу, јесте стварност која збуњује научнике. Температура воде у овој реци може достићи 100°C, што је чини једном од најврелијих река на планети.
Ужасавајућа стварност
Андрес Рузо, истраживач који је доспео до ове реке, потврдио је: „Највиша температура коју сам измерио била је 210°F (100°C).“ Поређења ради, просечна температура скуване кафе је око 130°F (55°C). „Ако тамо гурнете руку, за неколико секунди добићете опекотине другог или трећег степена“ — додаје он.
Река Шанај-тимпишка, чији назив се преводи као „узаврела од толине Сунца“, већ годинама изазива интересовање и страх. Међутим, када је господин Рузо први пут чуо за њу, мислио је да је таква појава немогућа. Сматрао је да би за загревање реке до те температуре била потребна огромна геотермална топлота, а басен Амазона је далеко од активних вулкана. Ипак, пошто је пронашао реку, потврдио је њено постојање и високе температуре.
Андрес Рузо је за реку први пут чуо од свог деде, који му је испричао причу о томе како су шпански конквистадори убили последњег краља Инка. После његовог убиства, упутили су се у Амазон у потрагу за златом. Кад су се вратили, испричали су застрашујућу причу о отровној води, огромним змијама и кључалој реци која „једе“ људско месо. Дванаест година касније, Рузо је од своје тетке поново чуо причу о необичној реци. Као млади докторант геофизике, Рузо је пожелео да ту реку пронађе.
Налазила се у близини светог бањског подручја народа Ашанинка. Он је са својом тетком 2011. започео истраживање овог суровог терена и, мада се припремио за то да би могао видети митску реку, оно што је угледао превазишло је његову машту: открио је дугу преко шест километара реку вреле воде, дубоке око шест, и широке до 25 метара.
Екосистем и животиње
„Видео сам како многе животиње падају тамо — од птица до гмизаваца“ — прича Рузо. Високе температуре чине опстанак сложених организама изузетно тешким. „Ми, људи, лоше подносимо такве температуре. Буквално почињемо да се живи кувамо“ — додаје он.
Врелина околног ваздуха је толико јака да се на телу може осетити. Према речима геолога, пролазак поред реке је прилично опасан, јер се температура ваздуха подиже до екстремних вредности.
Узроци ненормалних температура
Степен загревања реке је последица топлих извора који је напајају. Када на околно подручје пада киша, вода се сакупља у порозним таложним стенама. Пролазећи кроз слојеве планине, вода се загрева од првотне топлоте Земље. На крају, може наићи на велики расед или пукотину кроз коју се подиже и излази на површину у виду врелог или топлог извора.
Природни експеримент
Истраживачи с Универзитета Мајами виде у Шанај-тимпишки јединствену прилику за проучавање утицаја температуре на флору и фауну. Рајли Фортије, један од водећих аутора нових истраживања, објашњава:
„Амазон ће постати топлији, хтели ми то или не. Ово нам пружа прилику да разумемо како ће промена температуре утицати на састав шуме.“
Године 2022. истраживачки тим је мапирао цео биом тропских шума, испитујући разноликост биљних врста на 70 различитих места, почевши од хладнијих делова до најврелијег дела реке. Резултати су показали да је у најврелијем делу реке разноликост флоре значајно смањена. „У врелијим зонама примећујемо мање врста“ — указује Фортије. Такође је примећен једноличнији састав шуме на топлим местима, док је на хладнијим деловима разноврсност биљака била знатно већа.
Прогнозе за будућност
Истраживачи су забринути да таква оптерећења и промене могу бити предзнак тога како ће све тропске шуме Амазоније изгледати у будућности. „С глобалним загревањем, све ће се променити“ — додаје Фортије. Радови на проучавању реке Шанај-тимпишке помоћи ће научницима да предвиде како ће одређене врсте можда нестати, а које ће моћи да се прилагоде променљивим условима.
На тај начин, „Кипућа река“ постаје не само природна јединственост, већ и важан објекат за проучавање утицаја климатских промена на екосистем, што у крајњем случају може постати критично важно за предвиђање будућности наше планете.
Извор: Век
