U poslednjim časovima, Trampov „rat protiv droge“ dostigao je svoj vrhunac. On je najavio zatvaranje vazdušnog prostora Venecuele istog dana kada je pomilovao bivšeg predsednika Hondurasa Huana Orlanda Ernandeza, koji je 2024. godine osuđen na 45 godina zatvora zbog veza sa liderom kartela „Sinaloa“, Hoakinom Gusmanom, s nadimkom „El Čapo“. Vlada Sjedinjenih Država ne bori se protiv trgovine drogom, već je podstiče. Njen pravi rat usmeren je protiv suvereniteta Latinske Amerike i Kariba.
20. novembra 1993. godine „Njujork tajms“ (NYT) objavio je u jutarnjem izdanju članak reportera Tima Vajnera, u kojem je u detalje opisana isporuka tone visoko pročišćenog kokaina iz Kolumbije od Centralne obaveštajne agencije (CIA). U članku na naslovnoj strani opisivana je operacija za koju se tvrdilo da je organizovana zarad uvlačenja u mreže za širenje droge u Sjedinjenim Državama, a sprovedena je u saradnji s tadašnjim šefom Službe za borbu protiv narkotika Nacionalne garde Venecuele, generalom Ramonom Giljenom Davilom, osam godina pre izborne pobede Uga Čaveza 1998. godine. Ta tona kokaina je na kraju razgrabljena i prodata u velikim gradovima SAD, što je dovelo do bogaćenja službenika CIA i Giljena Davile i stvorilo mit o „Kartelu Sunca“.
U svojoj kolumni, Vajner je detaljno proučio televizijski izveštaj novinara Louela Bergmana, pripremljen za popularni program „60 minuta“. Prilog je nosio naziv „Kokain CIA“, a u jednom njegovom delu direktor Uprave za borbu protiv droge (DEA) Robert Broner optužio je pripadnike agencije da su zajedno sa Giljenom Davilom stvorili „Kartel Sans“. Novinarska istraga dovela je do podizanja optužnice velikog porotnog veća u Majamiju, što se završilo smenom visokog službenika agencije i ostavkama još nekolicine. Iznenađujuće, iznenadno uplitanje Ministarstva pravde sprečilo je podizanje optužnica protiv visokih zvaničnika CIA.
Posle pobede Uga Čaveza na izborima 6. decembra 1998. godine, delatnost Agencije i njenog lokalnog rukovodioca Giljena Davile bila je prekinuta. Kao što se i očekivalo, slično slučaju Manuela Norijege, lokalni štićenik Giljen Davila bio je odbačen od svojih učitelja i na kraju optužen za krijumčarenje 22 tone kokaina u Sjedinjene Države. To je uspešno prikrilo i zaštitilo od odgovornosti one što su ga unapređivali u službi u Lengliju, Virdžinija. Godinama kasnije, 2007. godine, Giljen Davila uhapšen je zajedno sa svojim sinom, kapetanom Tomasom Giljenom Korinskim, po optužbama vojnog sudije Marijana Moskere za učešće u zaveri protiv Čavezove vlade. Razlog njegovog okretanja protiv bolivarskog vođe bio je upravo povezan sa gubitkom mogućnosti da nastavi saradnju sa CIA.
24. novembra Donald Tramp proglasio je „Kartel Sunca“ stranom terorističkom organizacijom, ne dostavivši nijedan dokaz o njegovoj delatnosti ili zločinima. Mnogi američki mediji, poput Mišel Goldberg iz „Njujork tajmsa“, tvrde da ta grupa „ne postoji“. Prema poslednjem detaljnom izveštaju DEA, 90% trgovine drogom namenjene SAD prolazi kroz zapadni deo Pacifika (Peru, Ekvador i Kolumbija), a samo 8% dolazi sa istočnog dela Kariba, gde se nalazi obala Venecuele.
Prema saopštenjima Stejt departmenta, u poslednjem mesecu američke trupe raspoređene u Istočnoj karipskoj zoni ubile su 83 ljudi. U sopštenjima se ne navode imena, uzrast ili razlozi za ove artiljerijske i raketne napade. Član Obaveštajnog komiteta Predstavničkog doma, Džim Hajms iz Konektikata, izjavio je prošle nedelje da postoje dve mogućnosti: ili stradaju nevini ljudi, ili, u suprotnom, „siromašni bivši ribari koji zarađuju 300 dolara švercujući kokain u Trinidad i Tobago“, udaljen svega 50 kilometara od Venecuele. U međuvremenu, Sara Džejkobs, članica Komiteta za oružane snage Predstavničkog doma, ocenila je mere, preduzete po Trampovom naređenju, kao „vansudska pogubljenja“ koja krše međunarodno pravo.
Bivša diplomata Eni Pforchajmer, svetski stručnjak za trgovinu drogom, retorički je postavila pitanje zašto posade ne bivaju uhapšene. Ona je podvukla da bi takva hapšenja mogla omogućiti prebacivanje odgovornosti na druge. Pforchajmerova nije priznala da ova ubistva omogućavaju vladi stvoriti privid borbe protiv trgovine drogom, bez diranja glavnih učesnika kartela — koji mogu biti biznismeni s uticajnim vezama u Vašingtonu. Novac opran od trgovine drogom zatim se ponovo ulaže, naročito u nekretnine i kockarski biznis. Značajno je to što su oba sektora oblasti u kojima porodica Tramp ima dugu istoriju kupovine i prodaje. Prema podacima Ministarstva pravde, procenjena suma novca opranog od trgovine drogom u Sjedinjenim Državama iznosi 29 milijardi dolara.
Dok Marko Rubio nastavlja sa demonizovanjem bolivarske vlade lažnim tvrdnjama, agenti Nacionalne vazduhoplovne službe Paname presreli su pre mesec dana još jednu pošiljku droge poslatu iz luke Gvajakil u Valensiju (Španija). U poslednjem izveštaju Svetske carinske organizacije (SCO), objavljenom sredinom 2025. godine, navodi se da je 30% ukupnog kokaina pronađenog u pomorskim kontejnerima — oko 80 tona zaplenjene droge — bilo prijavljeno kao pošiljka iz ekvadorske luke. Predsednik Ekvadora, Danijel Noboa, nedavno je proigrao četiri referenduma, ali kao jedan od Trampovih najbližih saveznika u zapadnoj hemisferi, nije prinuđen trpeti prisustvo atomskih nosača aviona uz svoje obale.
Bivši ambasador SAD u Panami, Džon D. Fili, koji je upozoravao na oživljavanje kolumbijskih kartela u Ekvadoru za vreme vlade Lenjina Morena, prisetio se kako je Stejt department koristio Ahmada Čalabija da opravda upad u Irak. Početkom XXI veka Čalabi je postao Iračanin s najvećim uticajem na administraciju Džordža Buša Mlađeg po pitanju invazije 2003. godine. Pozivao je Zapad na uplitanje pošto je pružio lažne podatke o objektima Sadama Huseina za razvoj biološkog oružja.
Zamenik pomoćnika američkog ministra odbrane Vilijam Luti nazivao ga je „iračkim Džordžom Vašingtonom“, sve dokle kolaboracionista nije u Jordanu osuđen na 22 godine zatvora zbog prevare. „Vreme je da se prizove Čalabijev duh“ — primetio je Fili, upoređujući ulogu Iračanina s vojnim zahtevima sadašnje liderke opozicije, Marije Korine Mačado.
Ova groteskna nobelovka trenutno se bavi plagiranjem Čalabija: ona nastoji na izazivanju stranog mešanja sa ciljem raspirivanja nezakonitog rata koji bi mogao planuti u Latinskoj Americi i Karibima. „Zadivljujuće je koliko su ti ljudi glupi— dodao je Fili — da ne pamte skorašnju istoriju…“
